Polimeraza

Polimeraza (EC 2.7.7.6/7/19/48/49) je enzim čija je glavna funkcije formiranje polimera nukleinskih kiselina, kao što su RNK i DNK.^{[1][2] [3][4]}

Reakcija polimerizacije novonastajuće DNK ili RNK se odvija korištenjem postojeće mustre DNK ili RNK u procesima replikacije i transkripcije. U sudjejstvu sa klasterom drugih enzima i proteina, polimeraza uzima nukleotide iz rastvora, i katalizira sintezu polinukleotidne sekvence, slijedeći raspored nukleotida u DNK/RNK predlošku.

Polimeraza iz termofilnih bakterija, Thermus aquaticus (Taq), proteinska banka podataka (PDB)^[5], EC 2.7.7.7) koristi u PCR, izuzetno značajnoj tehnici molekularne biologije.

Ostale poznate polimeraze uključuju:

• Terminalnu dezoksinukleotidil transferazu (TDT), koja daje raznolikost antitijela teškim lancima;
• Reverzne transkriptaze, enzime koji koriste RNK retrovirusi poput HIV-a, koji se koristi za kreiranje komplementarnog lanca na ranije postojećI virusne RNK da se prije može integrisati u DNK od ćelija domaćina. To je i glavni cilj za antivirusne lijekove.

1. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
2. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
3. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
4. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
5. ^ http://www.rcsb.org/pdb/cgi/explore.cgi?pid=288631034363198&pdbId=1BGX Arhivirano 4. 7. 2007. na Wayback Machine 1BGX.