Back معالجة الحمض النووي الريبوزي Arabic Зреене на РНК Bulgarian Modificació posttranscripcional Catalan Posttranskripční modifikace Czech Posttranskriptionale Modifikation German Post-transcriptional modification English RNA protsessimine Estonian اصلاح پس از رونویسی Persian Modification post-transcriptionnelle French Procesamento do ARN Galician
| Dio članaka o |
| Genetici |
|---|
 |
| Ključne komponente |
| Historija i teme |
| Istraživanje |
| Personalizovana medicina |
| Personalizovana medicina |
Posttranskripcijske modifikacije ili kotranskripcijske modifikacije su skupovi bioloških procesa zajedničkih većini eukariotskih ćelija pomoću kojih se primarni transkript RNK hemijski mijenja nakon transkripcije iz gena kako bi se proizveo zrela, funkcionalna molekula RNK, koja tada može napustiti jedro i izvesti bilo koju od različitih tipova raznih funkcija u ćeliji.[1] Postoje mnogi tipovi posttranskripcijskih modifikacija postignutih raznovrsnom klasom molekulskih mehanizama.
Jedan primjer je pretvaranje prekursornog transkripta informacijske RNK u zrelu iRNK koja se kasnije može prevesti) u protein. Ovaj proces uključuje tri glavna koraka koji značajno mijenjaju hemijsku strukturu molekula RNK: dodavanje 5' kapica, dodavanje 3' poliadeniliranog repa i prerada RNK. Takva obrada je od vitalnog značaja za ispravno prevođenje eukariotskih genoma jer početna prekursorska iRNK proizvedena transkripcijom često sadrži i egzone (kodirajuće sekvence) i introne (nekodirajuće sekvence); preradom se uklanjaju introni i izravno povezuju egzoni, dok kapa i rep olakšavaju transport iRNK do ribosoma i štite ga od molekulske degradacije.[2]
Post-transkripcijske modifikacije mogu se pojaviti i tokom obrade drugih transkripata koji na kraju postaju transferna, ribosomska RNK ili bilo koja od drugih tipova RNK u ćeliji.
- ^ Kiss T (juli 2001). "Small nucleolar RNA-guided post-transcriptional modification of cellular RNAs". The EMBO Journal. 20 (14): 3617–22. doi:10.1093/emboj/20.14.3617. PMC 125535. PMID 11447102.
- ^ Berg, Tymoczko i Stryer 2007, str. 836