Back بنية ثانوية للبروتين Arabic Estructura secundària de les proteïnes Catalan Sekundärstruktur German Δευτεροταγής δομή πρωτεΐνης Greek Protein secondary structure English Sekundara strukturo Esperanto Estructura secundaria de las proteínas Spanish ساختار دوم پروتئین Persian Structure secondaire French Estrutura secundaria das proteínas Galician
Sekundarna struktura proteina je trodimenzijska oblik lokalnnih segmenata proteina. Dva najčešća sekundarna strukturna elementa su alfa heliksi i beta listovi, mada se pojavljuju i P-listovi i omega petlja. Elementi sekundarne strukture obično se spontano formiraju kao intermedijar prije nego što se protein preklopi u njegovu trodimenziijsku tercijarnu strukturu.
Sekundarna struktura formalno je definirana uzorkom vodikovih veza između amino vodika i karboksil atoma kisika u peptidu kičmenog lanca. Sekundarna struktura može se alternativno definirati na temelju pravilnog obrasca njegovih dvokrakih uglova u određenom području Ramachandranovog plota bez obzira da li ima ispravne vodikove veze. Koncept sekundarne strukture prvi je uveo Kaj Ulrik Linderstrøm-Lang u Stanfordu 1952.[1][2] Ostali tipovi biopolimera kao što je nukleinska kiselina također imaju karakteristike sekundarnih struktura
Struktura ovog proteina je prvi put razrešena rendgenskom kristalografijom (1958. godine).
Za to otkriće, Max Perutz i Sir John Cowdery Kendrew dobili su Nobelova nagrada za hemiju 1962.
- ^ Linderstrøm-Lang KU (1952). Lane Medical Lectures: Proteins and Enzymes. Stanford University Press. str. 115. ASIN B0007J31SC.
- ^ Schellman JA, Schellman CG (1997). "Kaj Ulrik Linderstrøm-Lang (1896–1959)". Protein Sci. 6 (5): 1092–100. doi:10.1002/pro.5560060516. PMC 2143695. PMID 9144781.
He had already introduced the concepts of the primary, secondary, and tertiary structure of proteins in the third Lane Lecture (Linderstram-Lang, 1952)