Adrast (Gordijev sin)

Adrast (starogrčki: Ἄδραστος; jonski: Adrest / Ἄδρηστος) bio je sin frigijskog kralja Gordija, koji je, kako se veruje, živeo u 2. mileniju pne. Adrast je jedan od istaknutih likova u Herodotovoj priči o lidijskom kralju Krezu. Prema toj priči, Adrast je nehotice usmrtio svog brata,^[1] pa ga je zbog tog ubistva otac prognao.^[2] U Sardu ga je Krez očistio od greha i primio ga kao gosta u svoju palatu.^[3]

Tada se na planini Olimpu u Miziji (koji nije identičan s Olimpom na čijem su vrhu, prema mitu, živeli bogovi) pojavio strašni vepar koji je stao pustošiti mizijska polja; kad su mu se Mizijci pokušali suprotstaviti, nisu mu nikako mogli nauditi, ali su zato sami trpeli velike štete. Mizijci su poslali glasnike kralju Krezu moleći ga da im u pomoć pošalje svog sina Atisa s odredom ljudi i psima. Krez je isprva odbio pomoći Mizijcima, jer je prethodno usnio san u kome je bio upozoren na Atisovu preranu smrt od udara gvozdenog vrška koplja.^[4] Naposletku je sam Atis nagovorio oca da mu dopusti otići im u pomoć, rekavši pri tom da se veprovi ne bore kopljima.^[5]

Krez je tad zamolio Adrasta da čuva i štiti njegovog sina tokom lova na vepra, a Adrast je tu molbu uslišio i krenuo s Atisom.^[6] Kad su našli vepra, ljudi su ga okružili i zasuli ga kopljima; međutim, Adrast je promašio i umesto vepra pogodio Atisa zadavši mu smrtonosni udarac.^[7] Kad su se vratili noseći Atisovo telo, Adrast je ispružio svoje ruke prema Krezu moleći ga da i on sam bude ritualno ubijen nad Atisovim telom i govoreći da ne može živeti s krivicom za smrt još jednog čoveka.^[8] No Krez je to odbio učiniti kazavši da je to bila osveta bogova, a ne Adrastova lična krivica; no Adrast je ipak tad oduzeo sebi život.^[9]

1. ↑ Fotije je, u svojoj belešci o jednoj izgubljenoj knjizi Ptolemeja Hefestiona, zapisao: "On [tj. Ptolemej Hefestion] kaže da se osoba koju je Gordijin sin Adrast ubio u prvoj knjizi Herodotove Istorije zvala Agaton i da je on ubijen u svađi oko neke prepelice" (Fotije, Biblioteka, 190).
2. ↑ Herodot, Istorija, I, 35, 3.
3. ↑ Herodot, Istorija, I, 41, 1.
4. ↑ Herodot, Istorija, I, 36.
5. ↑ Herodot, Istorija, I, 37; I, 38; I, 39; I, 40.
6. ↑ Herodot, Istorija, I, 41; I, 42.
7. ↑ Herodot, Istorija, I, 43.
8. ↑ Herodot, Istorija, I, 44.
9. ↑ Herodot, Istorija, I, 41; I, 45.