Alanin

Alanin
IUPAC ime	(S)-2-Aminopropanonska kiselina
Drugi nazivi	2-Aminopropanska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija	Ala, A
CAS registarski broj	302-72-7 Y,  56-41-7 (L-isomer) 338-69-2 (D-isomer)
PubChem[1][2]	5950
ChemSpider[3]	582
EC-broj	206-126-4
MeSH	Alanine
IUPHAR ligand	720
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES O=C(O)C(N)C
InChI InChI=1S/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6)/t2-/m1/s1 Y Kod: QNAYBMKLOCPYGJ-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6) Kod: QNAYBMKLOCPYGJ-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	C3H7NO2
Molarna masa	89.09 g mol−1
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	1.424 g/cm3
Tačka topljenja	258 °C (sublimira)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran je
pKa	2,33 i 9,71
Izoelektrična tačka	6,00
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Alanin (al[dehid] + -anin), 2-aminopropionska kiselina, neesencijalna aminokiselina. Postoje dva enantiomera alanina:

• α-alanin Kemijska formula: CH₃CH(NH₂)COOHjedna od najčeščih aminokiselina koja se koristi u sintezi proteina, proteogena je i glukogena nebitna aminokiselina uključena u metabolizam šećera i organskih kiselina, jedan od glavnih sastojaka svilenog vlakna, a slobodan se nalazi u krvnoj plazmi,

• β-alanin NH₂CH₂CH₂COOH, kojeg nalazimo kod bakterija u staničnoj stijenci i nekim peptidnim antibioticima. Nije proteogen, sastojak je koenzima A i prirodnih peptida, slobodan se nalazi u mozgu.^[4][5]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
5. ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.