Anatoksin-a

Anatoksin-a
IUPAC ime	19-azabiciklo[4.2.1]non-2-en-2-il}etan-1-on
Drugi nazivi	Anatoxin A
Identifikacija
CAS registarski broj	64285-06-9 Y
PubChem[1][2]	431734
ChemSpider[3]	381822 Y
KEGG[4]	C10841
ChEMBL[5]	CHEMBL25619 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES CC(=O)C1=CCCC2CCC1N2
InChI InChI=1S/C10H15NO/c1-7(12)9-4-2-3-8-5-6-10(9)11-8/h4,8,10-11H,2-3,5-6H2,1H3 Y Kod: SGNXVBOIDPPRJJ-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C10H15NO/c1-7(12)9-4-2-3-8-5-6-10(9)11-8/h4,8,10-11H,2-3,5-6H2,1H3 Kod: SGNXVBOIDPPRJJ-UHFFFAOYAZ
Svojstva
Molekulska formula	C10H15NO
Molarna masa	165,232
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Anatoksin-a (Veoma brz faktor smrti) je sekundarni, biciklični aminski alkaloid i cijanotoksin sa akutnom neurotoksičnošću. On je otkriven tokom ranih 1960-tih u Kanadi, i izolovan je 1972. Toksin formira sedam različitih rodova cijanobakterija i prisutan je u Svernoj Americi, Evropi, Africi, Aziji, i Novom Zelandu. Simptomi izlaganja anatoksinu su gubitak koordinacije, maskularna fascikulacija, konvulzije i smrt usled respiratorne paralize. Njegovo dejstvo se ostvaruje putem nikotinskog acetilholinskog receptora (nAchR) na koji deluje kao agonist, poput acetilholina. Kao takav, anatoksin-a se koristi za medicinske svrhe pri izučavanju bolesti uzrokovanih niskim nivoima acetilholina. Zbog njegove visoke toksičnosti i potencijalnog prisustva u vodi za piće, anatoksin-a predstavlja opasnost za ljude i životinje. Postoje methodi za njegovu detekciju i tretman vode.

Anatoxin-a nije isto što i anatoksin-a(S), jedan drugi potentan cijanotoksin sa sličnim mehanizmom dejstva koji formira većina istih cijanobakterijskih rodova, mada strukturno nisu srodni.^[6]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Aráoz R, Molgó J, & Tandeau de Marsac R. Neurotoxic cyanobacterial toxins. Toxicon. 2010; 6(5):813-828. http://dx.doi.org/10.1016/j.toxicon.2009.07.036