Antibiotik

Antibiotici su hemijski agensi koji mogu da potpuno unište patogene mikroorganizme ili da zaustave njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu domaćinu. Savremena medicina se u velikoj meri oslanja na upotrebu ovakvih hemijskih agenasa u borbi protiv velikog broja zaraznih bolesti.^[1][2] Antibiotici mogu bilo da ubiju ili da inhibiraju rast bakterija. Nekoliko antibiotika je isto tako efektivno protiv gljivica i protozoa, a neki su toksični za ljude i životinje, čak i kad se koriste u terapeutskoj dozi. Antibiotici nisu efektivni protiv virusa kao što su prehlada ili influenca, i mogu da budu štetni ako se neprimereno koriste.

Antibiotici su proizveli revolucionarne promene u medicini 20. veka, i zajedno sa vakcinacijom su skoro doveli do iskorenjivanja bolesti kao što je tuberkuloza u razvijenom svetu. Njihova efektivnost i dostupnost dovode do prekomerne upotrebe, posebno pri uzgoju marve, što podstiče bakterije da razviju otpornost. To je dovelo do široko rasprostranjenih problema sa antimikrobnom i antibiotičkom otpornošću, do te mere da je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala antimikrobnu otpornost kao „ozbiljnu pretnju [koja] više nije predviđanje za budućnost, ona se događa u stvarnosti u svakom regionu sveta i ima potencijal da utiče na svakog, nezavisno od uzrasta, u svakoj zemlji“.^[3]

Era antibakterijske hemoterapije je započela otkrićem arsfenamina, koji su Alfred Bertheim i Paul Ehrlich sintetisali 1907, i koji je korišten za tretman sifilisa.^[4][5] Prvi sistemski aktivni antibiotik, prontosil je otkrio Gerhard Domagk 1933,^[5][6] za šta mu je dodeljena Nobelova nagrada 1939. godine^[7]

Ponekad se termin antibiotik koristi za svaku supstancu koja se primenjuje protiv mikroba,^[8] sinonimno sa antimikrobnim agensom.^[9] Neki izvori prave razliku između antibakterijala i antibiotika; antibakterijali se koriste u sapunima i sredstvma za čišćenje, ali ne kao lekovi.^[10] Ovaj članak tretira te termine kao sinonime, i sledi najšire zastupljenu definiciju da su antibiotici supstance koje se koriste protiv bakterija.

1. ↑ „Antibiotics”. NHS. June 5, 2014. Arhivirano iz originala na datum 2015-01-18. Pristupljeno January 17, 2015. 
2. ↑ „Factsheet for experts”. European Centre for Disease Prevention and Control. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-21. Pristupljeno December 21, 2014. 
3. ↑ „WHO's first global report on antibiotic resistance reveals serious, worldwide threat to public health”. The World Health Organization. April 30, 2014. Pristupljeno December 21, 2014. 
4. ↑ Williams, KJ (2009). „The introduction of 'chemotherapy' using arsphenamine - the first magic bullet”. J R Soc Med 102 (8): 343–8. DOI:10.1258/jrsm.2009.09k036. PMC 2726818. PMID 19679737. 
5. ↑ ^{5,0 5,1} Goodman, Louis S.; Gilman, Alfred (1941). The Pharmacological Basis of Therapeutics. New York: Macmillan Publishing Co. 
6. ↑ Aminov, RI (2010). „A brief history of the antibiotic era: lessons learned and challenges for the future”. Front Microbiol 1: 134. DOI:10.3389/fmicb.2010.00134. PMC 3109405. PMID 21687759. 
7. ↑ „Physiology or Medicine 1939 – Presentation Speech”. Nobel Foundation. Pristupljeno 14 January 2015. 
8. ↑ American Heritage® Dictionary of the English Language, 5th edition. 2011. 
9. ↑ Mosby's Medical Dictionary, 8th Edition. Elsevier. 2009. 
10. ↑ „General Background: Antibiotic Agents”. Alliance for the Prudent Use of Antibiotics. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-14. Pristupljeno December 21, 2014.