Antimah iz Teosa

Antimah iz Teosa (starogrčki: Ἀντίμαχος ὁ Τήιος) bio je jedan od najstarijih grčkih epskih pesnika. Prema Plutarhu, Antimah je svedočio jednoj pomrčini Sunca do koje je došlo 753. pne., iste godine kad je osnovan Rim: "Kažu da je dan u kome je Romul osnovao svoj grad bio upravo trideseti u mesecu kod Grka i da je tog dana došlo do pomrčine Sunca, za koju misle da je ista ona koju je video Antimah, epski pesnik iz Teosa, u trećoj godini šeste olimpijade".^[1] Epska pesma Epigoni, koja je po tematici predstavljala nastavak Tebaide, u nekim se antičkim izvorima pripisivala Antimahu iz Teosa.^[2][3] Međutim, moguće je i da je došlo do mešanja s mnogo kasnijim pesnikom, Antimahom iz Kolofona (kraj 5. veka pne.), koji je takođe napisao jednu Tebaidu.^[4]

Kliment Aleksandrijski citira jedan Antimahov heksametar: "Čovek često pronalazi svoju propast u darovima koje dobija",^[5] i dodaje da je sličan stih ponovio Agija iz Trezena, koji je živeo u 8. veku pne., pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da je Antimah bio stariji.^[6]

1. ↑ Plutarh, Romul, XII, 2
2. ↑ Đurić 1991, str. 115
3. ↑ Npr. sholija uz Aristofanov, Mir, 1270.
4. ↑ Đurić 1991, str. 149
5. ↑ Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, 2, 471.
6. ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Antimachus (3).