Askorbinska kiselina

L-Askorbinska kiselina
IUPAC ime	(5R)-[(1S)-1,2-dihidroksietil]-3,4-dihidroksifuran-2(5H)-on
Drugi nazivi	Vitamin C
Identifikacija
CAS registarski broj	50-81-7 Y
PubChem[1][2]	5785
ChemSpider[3]	10189562 Y
UNII	PQ6CK8PD0R Y
EINECS broj	200-066-2
KEGG[4]	D00018
ChEBI	29073
ChEMBL[5]	CHEMBL196 Y
ATC code	A11GA01
Jmol-3D slike	Slika 1 Slika 2
SMILES OC=1C(OC(=O)C=1O)[C@@H](O)CO C([C@@H]([C@@H]1C(=C(C(=O)O1)O)O)O)O
InChI InChI=1S/C6H8O6/c7-1-2(8)5-3(9)4(10)6(11)12-5/h2,5,7-10H,1H2/t2-,5+/m0/s1 N Kod: CIWBSHSKHKDKBQ-JLAZNSOCSA-N N InChI=1/C6H8O6/c7-1-2(8)5-3(9)4(10)6(11)12-5/h2,5,7-10H,1H2/t2-,5?/m0/s1 Kod: CIWBSHSKHKDKBQ-SZSCBOSDBY InChI=1/C6H8O6/c7-1-2(8)5-3(9)4(10)6(11)12-5/h2,5,7-10H,1H2/t2-,5+/m0/s1 Kod: CIWBSHSKHKDKBQ-JLAZNSOCBT
Svojstva
Molekulska formula	C6H8O6
Molarna masa	176.12 g mol−1
Agregatno stanje	Bela ili svetlo žuta čvrsta materija
Gustina	1.65 g/cm3
Tačka topljenja	190-192 °C, 463-465 K, 374-378 °F (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	33 g/100 mL
Rastvorljivost u etanol	2 g/100 mL
Rastvorljivost u glicerol	1 g/100 mL
Rastvorljivost u propilen glikol	5 g/100 mL
Rastvorljivost u drugim rastvaračima	nerastvorna u dietil etru, hloroformu, benzenu, petroleumskom etru, uljima, mastima
pKa	4.10 (prvi), 11.6 (drugi)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	JT Baker Oxford University
LD50	11.9 g/kg (oralno, pacov)[6]
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Askorbinska kiselina je organsko jedinjenje koje se javlja u prirodi. Ona ima antioksidanske osobine. Ona je bela čvrsta materija. Uzorci koji sadrže nečistoće imaju svetlo žutu boju. Askorbinska kiselina se dobro rastvara u vodi, pri čemu formira blago kisele rastvore.

Askorbinska kiselina je jedna od komponenti vitamina C. Njeno ime je izvedeno iz a- (sa značenjem "ne") i scorbutus (skorbut), oboljenje izazvano nedostatkom vitamina C. Ona je derivat glukoze koji mnoge biljke i životinje proizvode, dok ljudi moraju da je unose putem ishrane. Drugi kičmenjaci koji nemaju sposobnost biosinteze askorbinske kiseline su primati, morsko prase, teleost ribe, slepi miševi, i ptice. Kod svih ovih vrsta askorbinska kiselina je dijetarni mikronutrijent (vitamin).^[7]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ „Safety (MSDS) data for ascorbic acid”. Oxford University. 9. 10. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-09. Pristupljeno 21. 2. 2007. 
7. ↑ Lachapelle M. Y., Drouin G. (2010). „Inactivation dates of the human and guinea pig vitamin C genes”. Genetica 139 (2): 199–207. DOI:10.1007/s10709-010-9537-x. PMID 21140195.