Astma

Bronhijalna astma
lat.	Asthma bronchiale
Merači brzine protoka izdisanja
Specijalnost	pulmologija, Imunologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	J45
ICD-9	493
OMIM	600807
DiseasesDB	7580
MedlinePlus	000141
eMedicine	article/806890 article/796274 article/800119 article/137501 article/296301 article/1000997 article/353436 article/88849
[uredi na Vikipodacima]

Astma (od grčkog ἅσθμα, ásthma, „dahtanje“) je često hronično upalno oboljenje disajnih puteva koje karakterišu različiti i ponavljajući simtpomi, reverzibilna opstrukcija protoka vazduha i bronhospazam.^[1] U uobičajene simptome spadaju teško disanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.^[2]

Smatra se da astmu izaziva kombinacija genetskih i faktora sredine.^[3] Dijagnoza se obično zasniva na obrascu simptoma, odgovoru na terapiju i spirometriji.^[4] Klinički se klasifikuje na osnovu učestalosti simptoma, forsiranog ekspiratornog volumena u jednoj sekundi (FEV1) i najvišeg nivoa ekspiratornog protoka.^[5] Astma se takođe može klasifikovati kao atopijska (urođena) ili neatopijska (stečena)^[6], gde se atopija odnosi na predispoziciju prema razvoju reakcija hiperosetljivosti tipa 1.^[7]

Lečenje aktutnih simptoma se obično sprovodi inhaliranjem kratkodelujućih beta-2 agonista (kao što je salbutamol) i uzimanjem oralnih kortikosteroida.^[8] Kod veoma teških slučajeva potrebni su intravenski kortikosteroidi, magnezijum sulfat i hospitalizacija.^[9] Simtomi se mogu sprečiti izbegavanjem pokretača, kao što su alergeni^[10] i iritanti, kao i upotrebom inhalacionih kortikosteroida.^[11] Dugodelujući beta agonisti (LABA) ili leukotrinenski antagonisti se mogu koristiti zajedno sa inhalacionim kortikosteroidima ako se simptomi astme ne mogu kontrolisati.^[12] Prevalencija astme se znatno povećala od 1970-ih godina. Od 2011. godine, 235 – 300 miliona osoba širom sveta boluje,^[13][14] od čega je umrlo oko 250.000 ljudi.^[14]

1. ↑ NHLBI Guideline 2007: str. 11–12
2. ↑ British Guideline 2009: str. 4
3. ↑ Martinez FD (2007). „Genes, environments, development and asthma: a reappraisal”. Eur Respir J 29 (1): 179–84. DOI:10.1183/09031936.00087906. PMID 17197483. 
4. ↑ Lemanske RF, Busse WW (February 2010). „Asthma: clinical expression and molecular mechanisms”. J. Allergy Clin. Immunol. 125 (2 Suppl 2): S95–102. DOI:10.1016/j.jaci.2009.10.047. PMC 2853245. PMID 20176271. 
5. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Yawn2008
6. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu RobbinsCotran2010
7. ↑ Stedman's Medical Dictionary (28 izd.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
8. ↑ NHLBI Guideline 2007: str. 214
9. ↑ NHLBI Guideline 2007: str. 373–375
10. ↑ NHLBI Guideline 2007: str. 169–172
11. ↑ GINA 2011: str. 71
12. ↑ GINA 2011: str. 33
13. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu WHO2011
14. ↑ ^{14,0 14,1} GINA 2011: str. 3