Ateizam (grč. α - odrični prefiks, grč. Θεος – Bog; bez Boga u doslovnom prevodu) je, u širem smislu, neverovanje u postojanje božanstava[1], bezbožnost, bezboštvo. U užem smislu, ateizam je stav da ne postoje božanstva.[2] Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Ateizam je opozicija teizmu, deizmu koji je u svom najopštijem obliku verovanje da postoji barem jedno božanstvo.[3][4]
Termin „ateizam“ je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem slobodoumlja, naučnog skepticizma i potonje kritike religije, značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavile su se u staroj Grčkoj pa u 18. veku.[5]
Postoji prvobitni ateizam (kod nekih plemena i naroda kod kojih ne postoji potreba za bogom te nemaju pojam boga), zatim tzv. praktični ateizam kod čoveka koji živi i deluje bez boga, teorijski ateizam (dogmatski ili kritički) koji svesno, kritički, radikalno i argumentirano pokazuju, dokazuju (obarajući teološko tumačenje egzistencije boga, božanstava) i samu nemogućnost postojanja boga (božanstava) te marksizam koji nije ateizam, već njegovo praktičko i historijsko prevladavanje (pravi ili pozitivni humanizam ima da pozitivno počinje od sebe sama, a ne od boga, tj. njegove kritike i negacije u čistoj teoriji).
Ateisti su skeptični prema tvrdnjama o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije[6][7], ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju.[8]
U zapadnom svetu, ateisti se smatraju isljučivo nereligioznim i nespiritualnim osobama.[9] Međutim, ateizam postoji u nekim verskim ili duhovnim sistemima verovanja, kao što su đainizam, budizam i hinduizam. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.[10]
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu KArmstrong