Back Ateïsme Afrikaans Atheismus ALS Ateísmo AN Gelēaflēasnes ANG नास्तिकता ANP إلحاد Arabic إلحاد ARY الحاد ARZ নাস্তিকতা Assamese Ateísmu AST
![The Greek word "atheoi" ("[those who are] without God") as it appears on the early 3rd-century Papyrus 46](view_html.php?sq=Google&lang=sh&q=Datoteka:Ephesians_2,12_-_Greek_atheos.jpg)
Ateizam (grč. α - odrični prefiks, grč. Θεος – Bog; bez Boga u doslovnom prevodu) je, u širem smislu, neverovanje u postojanje božanstava[1], bezbožnost, bezboštvo. U užem smislu, ateizam je stav da ne postoje božanstva.[2] Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Ateizam je opozicija teizmu, deizmu koji je u svom najopštijem obliku verovanje da postoji barem jedno božanstvo.[3][4]
Termin „ateizam“ je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem slobodoumlja, naučnog skepticizma i potonje kritike religije, značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavile su se u staroj Grčkoj pa u 18. veku.[5]
Postoji prvobitni ateizam (kod nekih plemena i naroda kod kojih ne postoji potreba za bogom te nemaju pojam boga), zatim tzv. praktični ateizam kod čoveka koji živi i deluje bez boga, teorijski ateizam (dogmatski ili kritički) koji svesno, kritički, radikalno i argumentirano pokazuju, dokazuju (obarajući teološko tumačenje egzistencije boga, božanstava) i samu nemogućnost postojanja boga (božanstava) te marksizam koji nije ateizam, već njegovo praktičko i historijsko prevladavanje (pravi ili pozitivni humanizam ima da pozitivno počinje od sebe sama, a ne od boga, tj. njegove kritike i negacije u čistoj teoriji).
Ateisti su skeptični prema tvrdnjama o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije[6][7], ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju.[8]
U zapadnom svetu, ateisti se smatraju isljučivo nereligioznim i nespiritualnim osobama.[9] Međutim, ateizam postoji u nekim verskim ili duhovnim sistemima verovanja, kao što su đainizam, budizam i hinduizam. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.[10]
- ↑ *Nielsen, Kai (2010). „Atheism”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 9. 4. 2011.
- Edwards, Paul (2005) [1967]. „Atheism”. u: Donald M. Borchert. The Encyclopedia of Philosophy. Vol. 1 (2nd izd.). MacMillan Reference USA (Gale). p. 359. ISBN 0028657802.
- ↑ Rowe, William L. (1998). „Atheism”. u: Edward Craig. Routledge Encyclopedia of Philosophy. Taylor & Francis. ISBN 9780415073103. Pristupljeno 9. 4. 2011.
- ↑ Oxford English Dictionary (2nd izd.). 1989. »Belief in a deity, or deities, as opposed to atheism«
- ↑ „Merriam-Webster Online Dictionary”. Pristupljeno 9. 4. 2011. »belief in the existence of a god or gods«
- ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; nije zadan tekst za reference po imenuKArmstrong - ↑ Honderich, Ted (Ed.) (1995). "Humanism". The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. p 376. ISBN 0-19-866132-0.
- ↑ Fales, Evan. "Naturalism and Physicalism", in Martin 2007: str. 122–131.
- ↑ Baggini 2003: str. 3–4 harvnb error: multiple targets (2×): CITEREFBaggini2003 (help).
- ↑ Cline, Austin (2005). „Buddhism and Atheism”. about.com. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-05. Pristupljeno 9. 4. 2011.
- ↑ Kedar, Nath Tiwari (1997). Comparative Religion. Motilal Banarsidass. str. 50. ISBN 81-208-0293-4.