Azotasta kiselina

Azotasta kiselina
Preferentno IUPAC ime Nitrous acid
Naziv po klasifikaciji	Hidroksidooksidoazot
Identifikacija
CAS registarski broj	7782-77-6 Y
PubChem[1][2]	24529 Y
ChemSpider[3]	22936 Y
EINECS broj	231-963-7
KEGG[4]	C00088
MeSH	Nitrous+acid
ChEBI	25567
ChEMBL[5]	CHEMBL1161681 Y
Gmelin Referenca	983
3DMet	B00022
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES O=NO
InChI InChI=1S/HNO2/c2-1-3/h(H,2,3) Y Kod: IOVCWXUNBOPUCH-UHFFFAOYSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	HNO2
Molarna masa	47.013 g/mol
Agregatno stanje	bledo plavi rastvor
Gustina	Aproksimativno 1 g/ml
Tačka topljenja	Poznata je samo u rastvoru
pKa	3.398
Opasnost
EU-indeks	nije na listi
Tačka paljenja	nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Azotna kiselina
Drugi katjoni	Natrijum nitrit Kalijum nitrit Amonijum nitrit
Srodna jedinjenja	Diazot trioksid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Azotasta kiselina (nitritna kiselina) je jedinjenje sa molekulskom formulom HNO₂). Ona je slaba i monobazina kiselina koja je poznata samo u rastvoru i u obliku nitritnih soli.^[6][7]

Azotasta kiselina se koristi za pravljenje diazida iz amina. Do toga dolazi nukleofilnim napadom amina na nitrit, reprotonacijom uz pomoć rastvarača, i dvostrukom eliminacijom u vodi. Diazid se zatim oslobađa i daje karben ili karbenoid.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
7. ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.