Cikloheksan

Cikloheksan
Identifikacija
CAS registarski broj	110-82-7 Y
PubChem[1][2]	8078
ChemSpider[3]	7787 Y
UNII	48K5MKG32S Y
DrugBank	DB03561
KEGG[4]	C11249
ChEBI	29005
ChEMBL[5]	CHEMBL15980 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES C1CCCCC1
InChI InChI=1S/C6H12/c1-2-4-6-5-3-1/h1-6H2 Y Kod: XDTMQSROBMDMFD-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C6H12/c1-2-4-6-5-3-1/h1-6H2 Kod: XDTMQSROBMDMFD-UHFFFAOYAZ
Svojstva
Molekulska formula	C6H12
Molarna masa	84,16 g/mol
Gustina	0,779 g/mL, tečnost
Tačka topljenja	6.47 °C, 280 K, 44 °F
Tačka ključanja	80.74 °C, 354 K, 177 °F
Rastvorljivost u vodi	Ne meša se
Indeks prelamanja (nD)	1,4262
Viskoznost	1,02 cP na 17 °C
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-156 kJ/mol
Std entalpija sagorevanja ΔcHo298	-3920 kJ/mol
Opasnost
EU-klasifikacija	Zapaljiv (F) štetan (Xn) Opasan za okolinu (N) Jak iritant očiju
NFPA 704	3 1 0
R-oznake	R11, R38, R65, R67, R50/53
S-oznake	S2, S9, S16, S25, S33, S60, S61, S62
Tačka paljenja	-20 °C
Srodna jedinjenja
Srodna cikloalkanske materije	Ciklopentan Cikloheptan
Srodna jedinjenja	Cikloheksen Benzen
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Cikloheksan je cikloalkan sa molekulskom formulom C₆H₁₂. Cikloheksan se koristi kao nepolarni rastvarač u hemijskoj industriji, i kao sirovina u industrijskoj produkciji adipinske kiseline i kaprolaktama, koji su intermedijari u proizvodnji najlona. Cikloheksan se industrijski proizvodi reakcijom benzena sa vodonikom. Zbog njegovih jedinstvenih hemijskih i konformacionih svojstava, cikloheksen takođe nalazi primeni u laboratorijskoj analizi i kao standard. Cikloheksen ima prepoznatljiv deterdžentu sličan miris.^[6][7]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
7. ↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.