Cikloheksanol

Cikloheksanol[1]
IUPAC ime	Cikloheksanol
Drugi nazivi	Cikloheksil alkohol, heksahidrofenol, hidrofenol, hidroksicikloheksan, Naksol
Identifikacija
CAS registarski broj	108-93-0 Y
PubChem[2][3]	7966
ChemSpider[4]	7678 Y
EC-broj	203-630-6
DrugBank	DB03703
KEGG[5]	C00854
ChEBI	18099
ChEMBL[6]	CHEMBL32010 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	GV7875000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES C1CCC(CC1)O
InChI InChI=1S/C6H12O/c7-6-4-2-1-3-5-6/h6-7H,1-5H2 Y Kod: HPXRVTGHNJAIIH-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C6H12O/c7-6-4-2-1-3-5-6/h6-7H,1-5H2 Kod: HPXRVTGHNJAIIH-UHFFFAOYAN
Svojstva
Molekulska formula	C6H12O
Molarna masa	100,158 g/mol
Agregatno stanje	Bezbojna, viskozna tečnost. higroskopan je
Gustina	0,962 g/mL, tečnost
Tačka topljenja	25.93 °C, 299 K, 79 °F
Tačka ključanja	160.84 °C, 434 K, 322 °F
Rastvorljivost u vodi	3,60 g/100 mL (20 °C)
pKa	16
Viskoznost	41,07 mPa·s (30 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	MSDS for cyclohexanol
Opasnost u toku rada	Zapaljiv, iritant kože Burno reaguje sa oksidacionim sredstvima
R-oznake	R20 R22 R37 R38
S-oznake	S24 S25
Tačka paljenja	67 °C
LD50	2,06 g/kg (oralno, pacov)
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Cikloheksanol je organsko jedinjenje sa formulom (CH₂)₅CHOH. Ovaj molekul je srodan sa cikloheksanom, u njemu je jedan atom vodonika zamenjen hidroksilnom grupom.^[7] Cikloheksanol je bezbojna čvrsta materija, koja se kad je veoma čista topi na sobnoj temperaturi. Milijarde kilograma se proizvode godišnje, uglavnom kao prekurzor najlona.^[8]

1. ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
2. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
3. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
4. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
5. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
6. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
7. ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
8. ↑ Michael Tuttle Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.