Definicija (lat. definitus - određen, razgovetan, jasan) predstavlja određivanje jednog pojma po njegovim svojstvima da bude jasan i razgovetan; jasno tumačenje. Logički postupak kojim se određuje odnosno utvrđuje sadržaja nekog pojma. Pojam čiji se sadržaj određuje definicijom nazivamo definiendum, a pojmove pomoću kojih se određuje definiens. Glavno pravilo za definiciju glasi:
- Definitio fiat per genus proximum et diferentiam specificam (Definicija treba da bude izvedena pomoću najvišeg rodnog pojma i razlike vrste)
- Definicija se izriče najbližim rodnim pojmom i pojedinačnim razlikama (prema drugim pojmovima koji takođe spadaju pod isti rodni pojam);
- Važno je pravilo: definitio ne sit negans - definicija neka ne bude odrična (ne treba određivati šta neki pojam nije nego šta jeste)
- Defininicija matematičkog pojma - određivanje (utvrđivanje) smisla, sadržaja matematičkog pojma.
- Pri ovome utvrđivanje smisla (suštine) pojma može da se sprovede na razne načine:
- genetički - kad se ukazuje način obrazovanja datog pojma;
- svođenjem datog pojma na pojmove koji su već poznati - najčešće pomoću pojmova vrste i vida, tj. kriterijumom vrste i razlikom u vidu;
- aksiomatski - kad se pojam određuje implicitno u aksiomama (na primer, Tačka, Prava, Ravan).
- Primeri definicija matematičkog pojma:
- Sferom (trodimenzionalnog Euklidovog prostora) se naziva površ koja nastaje obrtanjem kruga oko njegovog prečnika (ovo je genetička definicija. pojma sfere). Ali se sfera može definisati pomoću pojma geometrijskog mesta tačaka u prostoru ili analitički.
- Logaritam broja za osnovu se može definisati kao rešenje eksponencijalne funkcije , što se piše: , a može se definisati i kao neko neprekidno rešenje funkcionalne jednačine
- Objašnjenje suštine ovog ili onog matematičkog pojma u školi je najlakše postići razmatranjem konkretnih primjera.