Diskurs

Diskurs (od latinske reči discursus, "raščljanjavanje") označava pisanu i usmenu komunikaciju:

• U semantici i analizi diskursa: Diskurs je konceptualna generalizacija razgovora u sklopu svakog modaliteta i konteksta komunikacije.
• Sveukupnost kodifikovanog jezika (vokabulara) koja se koristi u datoj oblasti intelektualnog istraživanja i društvene prakse, kao što su pravni diskurs, medicinski diskurs, religijski diskurs, i tako dalje.^[1]
• U radu Mišela Fukoa, kao i društvenih teoretičara koje je inspirisao: diskurs opisuje "entitete sekvenci, znakova, po tome što su saopštenja (énoncés)", izjave u razgovoru.^[2]

Kao ni diskurs, ni izjava (enouncement) nije jedinica semiotičkih znakova, već apstraktna konstrukcija koja omogućava semiotičkim znakovima dodelu značenja, i tako prenosi specifične, ponovljive komunikacije do i između subjekata, objekata i izjave.^[2] Stoga, diskurs se sastoji od semiotičkih sekvenci (odnosa među znakovima koji prenose značenje) između objekata, subjekata i izjava.

Termin "diskurzivne formacije" (francuski: formation discursive) konceptualno opisuje redovne komunikacije (pisanu i usmenu) koje proizvode takve diskurse, kao što su neformalni razgovori. Kao filozof Mišel Fuko je primenio diskurzivnu formaciju u analizi velikih organa znanja, poput političke ekonomije i prirodne istorije.^[3][4]

U jednom smislu u kom se upotrebljava, termin diskurs se proučava u korpusnoj lingvistici, metoda u lingvističkim istraživanjima u kojim se koriste uzorci prirodnog govora. U drugom smislu (kodifikovan jezik na polju istraživanja) i u trećem smislu (izjava), analiza diskursa ispituje i utvrđuje veze između jezika i strukture posredovanja.

Pored toga, jer je diskurs telo teksta koje treba da prenosi specifične podatke, informacije i znanja, postoje interni odnosi u sadržaju datog diskursa; isto tako, postoje eksterni odnosi između diskursa. Kao takav, diskurs ne postoji per se (sam po sebi), ali se odnosi na druge diskurse, putem međusobne povezanosti diskursa. Dakle, u toku istraživanja, diskurs među istraživačima podrazumeva odgovore na pitanja Šta je ...? a šta nije ... sprovedena po značenjima pojmova koja se koriste u datoj oblasti istraživanja, kao što su antropologija, etnografija i sociologija; studije kulture i teorija književnosti; filozofija nauke i feminizma.

1. ↑ Marks, Larry (June 2001). "A Little Glossary of Semantics" Arhivirano 2011-07-24 na Wayback Machine-u. revue-texto.net. Retrieved 25 May 2011.
2. ↑ ^{2,0 2,1} M. Foucault (1969). L'Archéologie du savoir. Paris: Éditions Gallimard.
3. ↑ M. Foucault (1970) [1966]. The Order of Things. Pantheon. ISBN 0-415-26737-4
4. ↑ Compact Oxford Dictionary, Thesaurus and Wordpower Guide (2001). Oxford University Press, New York.