Ekvivalentnost mase i energije

„E=mc2” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. E=mc2 (razvrstavanje).

Ekvivalentnost energije (E) i mase (m), u fizici se uspostavlja čuvenom Ajnštajnovom jednačinom E = mc².

${\displaystyle \mathrm {Energija} =\mathrm {masa} \,\times \,\mathrm {brzina\ svetlosti} ^{2}}$

Prema jednačini, količina energije koja se iz nekog tela može dobiti, jednaka je masi tela pomnoženoj kvadratom brzine svjetlosti (c²). Na temelju jednačine može se zaključiti da jezgre atoma sadrže goleme količine energije, jer je gotovo sva masa atoma koncentrirana u jezgri. Raznim nuklearnim reakcijama, cijepanjem atoma, dobivanjem te energije u korisne i u razorne svrhe, ta je relacija svestrano potvrđena i predstavlja jednu od osnovnih zakonitosti u prirodi.^[1]

Ekvivalentnost mase-energije nastala je prvobitno iz specijalne relativnosti kao paradoks koji je opisao Anri Poenkare.^[2] Ajnštajn je tu evivalenciju predložio 21. novembra 1905, u radu s naslovom Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?, jednom od radova njegove „čudesne godine”.^[3] Ajnštajn je prvi predložio da je ekvivalencija mase i energije opšti princip i posledica simetrije prostora i vremena.

1. ↑ Einsteinova relacija, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
2. ↑ Poincaré, H. (1900), „La théorie de Lorentz et le principe de réaction”, Archives Néerlandaises des Sciences Exactes et Naturelles 5: 252–278 . See also the English translation
3. ↑ Einstein, A. (1905), „Ist die Trägheit eines Körpers von seinem Energieinhalt abhängig?”, Annalen der Physik 18 (13): 639–643, Bibcode 1905AnP...323..639E, DOI:10.1002/andp.19053231314 . See also the English translation.