Elektrostatika

Naelektrisani kompakt-disk privlači komadiće papira

Elektrostatika je grana fizike koja se bavi pojavama i svojstvima stacionarnih ili sporokrećućih naelektrisanja koja nemaju ubrzanje.

Od antičkih vremena je poznato da određeni materijali kao što je ćilibar privlače lagane čestice nakon trljanja. Grčka reč za ćilibar (grč. ήλεκτρον electron), je koren reči elektricitet. Elektrostatičke pojave potiču od sile koja se javlja između naelektrisanja. Te sile su opisane Kulonovim zakonom. Iako elektrostatički indukovane sile izgledaju prilično slabe, elektrostatičke sile između elektrona i proton protona koji sačinjavaju atom vodonika su oko 36 puta jače od gravitacionih sila između njih.

Postoji mnoštvo primera za elektrostatičke pojave, od jednostavnih kao što je privlačenje plastične kuhinjske folije za vašu ruku nakon što je odmotate iz pakovanja, do naizgled spontanih eksplozija silosa sa žitom, do oštećenja elektronskih komponenti tokom proizvodnje i funkcionisanja fotokopir mašine. Elektrostatika je povezana sa nagomilavanjem naelektrisanja na površini objekata zbog dodira sa drugim površinama. Iako se razmena naelektrisanja dešava svaki put kada se neke dve površine dodirnu i odvoje, efekat razmene naelektrisanja se uglavnom jedino primeti kada bar jedna od površina ima veliki otpor prema kretanju naelektrisanja. To se dešava zato što naelektrisanja koja prelaze sa ili na visoko otpornu površinu su više ili manje zarobljena na njoj dovoljno dugo da bi efekti naelektrisanja mogli da se posmatraju. Ova naelektrisanja ostaju na objektu dok ne pređu ka zemlji ili se brzo neutrališu elektrostatičkim pražnjenjem. Poznati efekat elektrostatičkog udara nastaje neutralizacijom nakupljenog naelektrisanja u telu kontaktom sa neprovodnim površinama.


From Wikipedia, the free encyclopedia · View on Wikipedia

Developed by Nelliwinne