Back العصر الإليزابيثي Arabic Елизабетинска епоха Bulgarian Època elisabetiana Catalan Alžbětinská éra Czech Oes Elisabeth Welsh Elisabethanisches Zeitalter German Ελισαβετιανή εποχή Greek Elizabethan era English Elizabeta epoko Esperanto Época isabelina Spanish
Elizabetansko doba (engleski: Elizabethan Era) epoha je u tudorskom periodu istorije Engleske tokom vladavine kraljice Elizabete I (1558–1603). Istoričari ga često prikazuju kao zlatno doba engleske istorije. Simbol Britanije (ženske personifikacije Velike Britanije) prvi put je korišćen 1572. godine, a često i kasnije, za obeležavanje elizabetanskog doba kao renesanse koja je inspirisala nacionalni ponos kroz klasične ideale, međunarodnu ekspanziju i pomorski trijumf nad Španijom.
Ovo "zlatno doba"[1] predstavljalo je vrhunac engleske renesanse i svedočilo procvatu poezije, muzike i književnosti. To je doba najpoznatije po razviou pozorišta, budući da su William Shakespeare i mnogi drugi sastavljali drame koje su predstavljale raskid sa ranijom pozorišnom umetnošću Engleske. Bilo je to doba istraživanja i ekspanzije u prekomorske zemlje, dok je kod kuće protestantska reformacija postala prihvatljivija za narod, sasvim sigurno nakon što je španska armada bila odbijena od britanske obale. To je bio i kraj perioda kada je Engleska bila zasebna kraljevina pre ujedinjenja kruna sa Škotskom.
Elizabetansko doba stoji u oštroj suprotnosti kako prema vladavinama koje su joj prethodile tako i prema onima koje su joj usledile. Bio je to kratak period unutrašnjeg mira između engleske reformacije i verskih bitaka između protestanata i katolika, a zatim i političkih bitaka između parlamenta i monarhije, koje su zahvatile ostatak 17. veka. Podelu između protestanata i katolika, bar za neko vreme, rešila je elizabetanska verska nagodba, a parlament još nije bio dovoljno jak da ospori kraljevski apsolutizam.
Engleska je dobro stajala i u poređenju sa drugim ostalim evropskim narodima. Italijanska renesansa završila se pod teretom španske dominacije nad Apeninskim poluostrvom. Kraljevina Francuska bila je umešana u francuske verske ratove (1562-1598). Oni su (privremeno) okončani 1598. godine, kad je Nantskim ediktom proklamovana politika tolerancije prema protestantizmu. Delimično zbog ovoga, ali i zbog toga što su španski terciosi oterali Engleze iz njihovih poslednjih uporišta na kontinentu, vekovni anglo-francuski ratovi uglavnom su bili obustavljeni tokom većeg dela Elizabetine vladavine.
Najveći rival Engleske bila je habzburška Španija, sa kojom se Engleska sukobila i u Evropi i u Americi u okršajima koji su eksplodirali u anglo-španskom ratu 1585–1604. Pokušaj špnaskog kralja Filipa II da napadne Englesku španskom armadom 1588. godine pretrpeo je neuspeh, a Engleska je zauzvrat pokrenula jednako neuspešnu ekspediciju u Španiju kad je na nju poslala ekspediciju Drakea i Norrisa 1589. godine. Rat je trajao do potpisivanja Londonskog sporazuma 1604. godine, jednu godinu nakon Elizabetine smrti.
Engleska je u ovom periodu imala centralizovanu, dobro organizovanu i efikasnu vladu, uglavnom kao rezultat reformi Henrija VII i Henrija VIII, kao i Elizabetinih oštrih kazni za sve neistomišljenike. Ekonomski, zemlja je počela da profitira od nove ere transatlantske trgovine i uporne krađe španskog blaga.
Izraz "elizabetansko doba" već je bio uvrežen u engleskoj i britanskoj istorijskoj svesti, mnogo pre stupanja na prestolje kraljice Elizabete II u 20. veku, te se i danas primenjuje isključivo na vreme prve kraljice ovog imena.
- ↑ Iz predavanja C. S. Lewisa 1944. godine; Lewis, English Literature in the Sixteenth Century (Oxford, 1954) p. 1.