Gentamicin

Gentamicin

(IUPAC) ime
(3R,4R,5R)-2[(1S,2S,3R,4S,6R)-4,6- diamino-3[(2R,3R,6S)- 3-amino-6-[(1R)- 1-(methylamino)ethyl]oxan-2-yl]oxy 2-hydroxycyclohexyl]oxy5-methyl- 4-(methylamino)oxane-3,5-diol
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	1403-66-3
ATC kod	D06AX07 J01GB03 S01AA11 S02AA14 S03AA06 QA07AA91 QG01AA91 QG51AA04 QJ51GB03
PubChem[1][2]	3467
DrugBank	APRD00214
Hemijski podaci
Formula	C21H43N5O7
Mol. masa	477.596 g/mol
InChI InChI=1S/C21H43N5O7/c1-9(25-3)13-6-5-10(22)19(31-13)32-16-11(23)7-12(24)17(14(16)27)33-20-15(28)18(26-4)21(2,29)8-30-20/h9-20,25-29H,5-8,22-24H2,1-4H3/t9?,10-,11+,12-,13+,14+,15-,16-,17+,18-,19-,20-,21+/m1/s1 Key: CEAZRRDELHUEMR-URQXQFDESA-N Y
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	ograničena oralna biodostupnost
Vezivanje za proteine plazme	0-10%
Poluvreme eliminacije	2 časa
Izlučivanje	renal
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status
Način primene	IV, IM, topikalno

Gentamicin je antibiotik iz porodice aminoglikozida i deluje na veliki broj bakterijskih infekcija^[3], naročito na infekcije izazvane Gram negativnim bakterijama.^[4] Gentamicin je mimetik prirodnih biomolekula i nadoveže se na bakterijske ribozome gde dovodi do nepravilnog čitanja genetičkog koda.^[5][6]

Kao i svi antibiotici iz porodice aminoglikozida,^[7][8] gentamicin ne ulazi, tj ne prolazi kroz membrane koje bi ga dovele u tanko i debelo crevo, tako da se može dati pacijentu samo putem infuzije, odnosno intravenski, ili topikalno.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 852-3. ISBN 0-7817-4443-1. 
4. ↑ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 0-443-07593-X. 
5. ↑ Grupa autora (2006). Nenad Ugrešić. ur. Farmakoterapijski vodič 3. Beograd. ISSN 1451-4680. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-15. Pristupljeno 2013-04-17. 
6. ↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3. 
7. ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 8638706227. 
8. ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.