Hirija (Beotija)

Hirija (starogrčki: Ὑρίη na jonskom i Ὑρία na koine dijalektu^[1]) jeste toponim koji se spominje u Homerovom katalogu brodova, gde se na početku popisa nalaze snage koje dolaze iz Beotije, a među njima se na prvom mestu nalaze Hirija i stenovita Aulida.^[2]

Grčki geograf Strabon kaže da u njegovo doba Hirija pripada teritorije Tanagre, ali da je ranije pripadala Tebi.^[3] Strabon je određuje preciznije lokaciju Hirije, u kojoj, kako se čini, u njegovo doba više nije bilo stanovnika. Pausanija uopšte ne spominje Hiriju. Moderni ispitivači su izneli pretpostavku da se Hirija nalazila u okolini Aulide, blizu lokaliteta Megalo Vouno, na jednom humku uz obalu, nedaleko od plaže Drámesi (novogrčki: Παραλία Αυλίδος (τέως Δράμεσι)), gde su na površini nađeni ostaci heladske keramike,Blegen 1949 a iskopavanja su otkrila ranomikensku keramiku u jednoj grobnici.^[4]

Prema mitu, tu je^[5] živeo kralj Hirijej, koji nije imao dece i koga su jednom posetili Zevs i Hermes (neki dodaju i Posejdona). Bogovi su krzno žrtvenog bika napunili svojim urinom (ili spermom) i rekli Hirijeju da tu kožu zakopa. Devet meseci kasnije Hirijej je u koži pronašao novorođenče i dao mu ime Orion. Rimski pisci Orionovo su ime dovodili u vezu s latinskom imenicom urina (= "urin"), premda to ime očito nije latinskog porekla.^[6][7][8] Na temelju ove priče Nono kaže da je Orion "imao tri oca" i majku Geju.^[9]

Kao i neka druga drevna imena grčkih gradova, kao što su Athenai i Mykenai, i oblik Hyria je množina; njeno je ime u davnini aludiralo na "sestre iz košnice", pod pretpostavkom da je Hesihije u pravu kad u svom delu Glose kaže da je dorska reč ὕρον (hyron, jednina) značila "roj pčela" ili "košnica".^[10] Preko ove "košnice" kao mesta svog rođenja Orion, Hirijejev sin, povezan je s Potnijom, minojsko-mikenskom "gospodaricom" starijom od Demetre, koja je i sama ponekad u izvorima označena kao "čista majka pčela".

1. ↑ Plutarh, Moralia: De Exilio, P536.
2. ↑ Homer, Ilijada, II, 496: Ὑρίην (akuzativni oblik).
3. ↑ Strabon, Geografija, IX, 2, 12. Ovaj Strabonov odeljak možda je u celosti preuzet iz Pseudo-Apolodorovog komentara uz katalog brodova; v. Blegen 1949, str. 39.
4. ↑ P. A. Mountjoy, Orchomenos 5: Mycenaean Pottery from Orchomenos, Eutresis and Other Boeotian Sites, Bayerische Akademie der Wissenschafte, Munich, 1983. Drámesi je takođe uključen u ovaj pregled.
5. ↑ Ovidije ne navodi ime mesta čiji je Hirijej bio eponimni heroj.
6. ↑ Higin, Fabulae, 195.
7. ↑ Higin, Astronomica, II, 34.
8. ↑ Ovidije, Fasti, V, 493–536.
9. ↑ Nono, Ep o Dionisu, XIII, 96–105.
10. ↑ Karl Kerenyi, Dionysos: Archetypal Image of Indestructible Life, 1976, str. 42–43; G. W. Elderkin, "The Bee of Artemis", The American Journal of Philology 60.2, 1939, str. 209.