Kalijum hlorid

Kalijum hlorid
Drugi nazivi	silvit (mineral)
Identifikacija
CAS registarski broj	7447-40-7 Y
PubChem[1][2]	4873
ChemSpider[3]	4707 Y
UNII	660YQ98I10 Y
DrugBank	DB00761
KEGG[4]	D02060
MeSH	Potassium+chloride
ChEBI	32588
ChEMBL[5]	CHEMBL1200731 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	TS8050000
ATC code	A12BA01,B05XA01
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [Cl-].[K+]
InChI InChI=1S/ClH.K/h1H;/q;+1/p-1 Y Kod: WCUXLLCKKVVCTQ-UHFFFAOYSA-M Y InChI=1/ClH.K/h1H;/q;+1/p-1 Kod: WCUXLLCKKVVCTQ-REWHXWOFAZ
Svojstva
Molekulska formula	KCl
Molarna masa	74.551 g/mol
Agregatno stanje	bela kristalnaaaa supstanca
Gustina	1.987 g/cm3
Tačka topljenja	776 °C
Rastvorljivost u vodi	28.1 g/100 cm³ (0 °C); 34.0 g/100 cm³ (20 °C); 56.7 g/100 cm³ (100 °C);
Opasnost
LD50	2600 mg/kg (oralno), 39 mg/kg (intravenozno)[6]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	kalijum-fluorid; kalijum-bromid; kalijum-jodid
Drugi katjoni	natrijum-hlorid;rubidijum-hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kalij hlorid je so kalija i hlorovodonične kiseline. Hemijska formula mu je KCl. U čistom obliku je bez mirisa. Ima bijele ili bezbojne kristale, sa kristalnom strukturom koja se lahko cijepa u tri smijera. Kristali kalij hlorida imaju kubičnu plošno centriranu strukturu. U svakodnevnom životu poznat je pod imenom potaša (engl. potash). U nečistom, industrijskom obliku njegova boja može varirati od ružičaste, crvene do bijele zavisno od procesa njegovog dobijanja. Bijela potaša, često nazvana rastvorljiva potaša se uglavnom koristi za proizvodnju tekućih umjetnih gnojiva. KCl se koristi u medicini, naučnim aplikacijama, preradi hrane te pri izvršenjima smrtnih kazni putem otrovnih injekcija. U prirodi se pojavljuje u formi minerala silvita a u kombinaciji sa natrij hloridom kao silvinit.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Bernard Martel. Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Kogan, 2004, page 369. ISBN 1-903996-65-1.