Kondenzator

Kondenzator

Različite vrste kondenzatora
Tip komponente	pasivna
Princip rada	električni kapacitet
Izumitelj	Ewald Georg von Kleist Pieter van Musschenbroek
Prva proizvodnja	1745.
Pinovi	dva, elektrolitski imaju pol, keramički ne
Elektronski simbol

Kondenzator je elektronska komponenta koja služi za skladištenje elektriciteta. Sposobnost kondenzatora da primi naelektrisanje naziva se električni kapacitet. Što je vrednost veća, to u jednom trenutku kondenzator može da uskladišti više elektrona. Uskladišteni elektricitet se može iskoristiti po potrebi.

Sposobnost kondenzatora da prikupljaju i otpuštaju elektrone može se iskoristiti da „ispeglaju" kolebanja napona. Određeni nivo napona primenjenog na kondenzator proizvodi određeni broj uskladištenih elektrona. Kada napon počne da raste, kondenzator skladišti više elektrona, čime se umanjuje porast napona. U slučaju da napon počne opadati, kondenzator oslobađa određen broj „zarobljenih" elektrona i time se ponovo "pegla" promena napona. U izvorima napajanja koja pretvaraju naizmeničnu struju u jednosmernu često se koriste kondenzatori za stabilizovanje napona.^[1]

Postoji nekoliko vrsta kondenzatora, od kojih se najčešće koriste keramički i elektrolitski. Elektrolitski može uskladištiti nešto više struje, ali je ujedno i polarizovan, što znači da treba pravilno spojiti plus i minus polaritet napajanja, inače može da pregori, za razliku keramičkog gde to nije potrebno.^[2]

Kondenzatori za različite projekte se biraju na osnovu njihovih dielektričnih materijala. Neki materijali su bolji za određene primene. Najčešće se koriste aluminijumski elektrolit, tantalov elektrolit, keramika, liskun, polipropilen, poliestar, papir i polistiren. Polipropilenski, poliestarski i polistirenski kondenzatori obično se zovu blok kondenzatori.^[3] Kondenzatori s papirnim i aluminijumskim dielektrikom najčešće su valjkastog oblika. Kondenzatori s tantalom, keramikom, liskunom i polistirenom loptastiji su, jer se uranjaju da bi se oformio spoljni omotač. Međutim, ne može se uvek na osnovu oblika odrediti vrsta kondenzatora.

Kondenzatori su, posle otpornika, najčešće korišćene komponente u elektronskim uređajima.^[4] Promenljivi kondenzatori omogućavaju podešavanje kapacitivnosti.

1. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 135), Beograd, 2007.
2. ↑ Uvod u robotiku — osnove elektronike, alati i materijali za pravljenje robota
3. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 65), Beograd, 2007.
4. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 63), Beograd, 2007.