Lijek (ijek.) ili lek (ek.), supstance, kombinacije supstanci i preparati namenjeni lečenju bolesti. Po potrebi se ova definicija proširuje ili modifikuje (pogledati odeljak definicije). Po pravilu, lekovi prolaze rigoroznu kontrolu pre nego što proizvođač dobije dozvolu za puštanje leka na tržište.[1][2][3][4]
Lekovi se klasifikuju na različite načine. Jedna od ključnih podela je po nivou kontrole, na osnovu koje se pravi razlika između lekova na recepat (onih koje apotekar daje jedino po nalogu lekara, lekarskog asistenta, ili kvalifikovane medicinske sestre) i lekova na slobodno (onih koje potrošaći mogu da naruče sami). Još jedna ključna distinkcija je između tradicionalnih lekova koji su mali molekuli, obično sintetički napravljeni, i biofarmaceutskih lekova, koji obuhvataju rekombinantne proteine, vakcine, krvne produkte s terapeutskom namenom (kao što je IVIG), gensku terapiju, i ćelijsku terapiju (na primer, terapije matičnim ćelijama). Drugi načini klasifikovanja lekova su mod dejstva, način administracije, biološki sistem na koji se deluje, ili terapeutska dejstva. Jedan razrađeni i široko korišteni klasifikacioni sistem je Anatomsko-terapijsko-hemijsko klasifikacioni sistem (ATC sistem).[5][6] Svetska zdravstvena organizacija održava spisak esencijalnih lekova.[7]
Otkrivanje i registracija lekova su kompleksni i skupi poduhvati koje poduzimaju farmaceutske kompanije, akademske instituticije, i državni organi. Državni organi generalno regulišu izbor lekova koji mogu da budu u prodaji, i način prodaje, a u nekim slučajevima i cene lekova. Kontroverze mogu da se jave po pitanju cene lekova i odlaganja korištenih lekova.