Natrijum nitrit

Natrijum nitrit
Identifikacija
CAS registarski broj	7632-00-0 Y
PubChem[1][2]	24269
ChemSpider[3]	22689 Y
UNII	M0KG633D4F Y
EINECS broj	231-555-9
UN broj	1500
ChEMBL[4]	CHEMBL93268 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	RA1225000
ATC code	V03AB08
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES N(=O)[O-].[Na+]
InChI InChI=1S/HNO2.Na/c2-1-3;/h(H,2,3);/q;+1/p-1 Y Kod: LPXPTNMVRIOKMN-UHFFFAOYSA-M Y InChI=1/HNO2.Na/c2-1-3;/h(H,2,3);/q;+1/p-1 Kod: LPXPTNMVRIOKMN-REWHXWOFAO
Svojstva
Molekulska formula	NaNO2
Molarna masa	68.9953 g/mol
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	2.168 g/cm3
Tačka topljenja	271 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	82 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	orthorhombic
Kristalografska grupa	Im2m
Konstanta rešetke	a = 3.5653(8) Å, b = 5.5728(7) Å, c = 5.3846(13) Å [5]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
EU-klasifikacija	Oksidant (O) Toksičan (T) Opasan po okruženje (N)
EU-indeks	007-010-00-4
NFPA 704	0 3 1 OX
R-oznake	R8, R25, R50
S-oznake	(S1/2), S45, S61
Tačka spontanog paljenja	489 °C
LD50	85 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Litijum nitrit Natrijum nitrat
Drugi katjoni	Kalijum nitrit Amonijum nitrit
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Natrijum nitrit je so čija je hemijska formula NaNO₂.^[6] Koristi se kao konzervans za mesne prerađevine. U čistom stanju je beli do bledo žuti prah. Rastvorljiv je u vodi i higroskopan. Na vazduhu se polako oksidira do natrijum nitrata. Natrijum nitrit je jako redukciono sredstvo.^[7]

Ova so se koristi u proizvodnji diazo boja, nitrozo jedinjenja, i drugih organskih jedinjenja; u bojenju i štampanju tekstila; u fotografiji; kao i laboratorijski reagens i inhibitor korozije; u metalnim premazima za fosfatiziranje; i u proizvodnji gumenih hemikalija. Ova so se može koristiti kao elektrolit u proizvodnim procesima elektrohemiskog brušenja, tipično u obliku 10% rastvora u vodi. Natrijum nitrit se takođe koristi u ljudskoj i veterinarskoj medicini kao vasodilator, bronhodilator, i protivotrov kod trovanja cijanidom.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
5. ↑ T. Gohda, M. Ichikawa (1996). „The Refinement of the Structure of Ferroelectric Sodium Nitrite”. Journal of the Korean Physical Society 29: 551–554. 
6. ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
7. ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.