Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat

Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat
Identifikacija
CAS registarski broj	53-59-8
PubChem	5885
ChemSpider	5674
MeSH	NADP
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(N)c1ccc[n+](c1)[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)COP([O-])(=O)OP(=O)(O)OC[C@H]5O[C@@H](n4cnc3c(ncnc34)N)[C@H](OP(=O)(O)O)[C@@H]5O
InChI
	InChI=1/C21H28N7O17P3/c22-17-12-19(25-7-24-17)28(8-26-12)21-16(44-46(33,34)35)14(30)11(43-21)6-41-48(38,39)45-47(36,37)40-5-10-13(29)15(31)20(42-10)27-3-1-2-9(4-27)18(23)32/h1-4,7-8,10-11,13-16,20-21,29-31H,5-6H2,(H7-,22,23,24,25,32,33,34,35,36,37,38,39)/t10-,11-,13-,14-,15-,16-,20-,21-/m1/s1; Kod: XJLXINKUBYWONI-NNYOXOHSBN
Svojstva
Molekulska formula	C21H29N7O17P3
Molarna masa	744.413
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP⁺, u starijoj notaciji trifosfopiridin nukleotid, TPN) se koristi u anaboličkim reakcijama, kao što su sinteze lipida i nukleiniskih kiselina, za koje je NADPH neophodan kao redukujući agens.^[4]^[5]

NADPH se redukuje iz NADP⁺. NADP⁺ razlikuje od NAD+ po prisustvu jedne dodatne fosfatne grupe na 2' poziciji riboznog prstena za koji je vezan adenin.

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.