Ozon

Ukoliko ste tražili kanton u Francuskoj, vidite članak Kanton Ozon.

Ozon
IUPAC ime	Trioksigen
Identifikacija
CAS registarski broj	10028-15-6 Y
PubChem[1][2]	24823
ChemSpider[3]	23208 Y
UNII	66H7ZZK23N Y
EINECS broj	233–069–2
MeSH	Ozone
ChEBI	25812
RTECS registarski broj toksičnosti	RS8225000
Gmelin Referenca	1101
Jmol-3D slike	Slika 1 Slika 2
SMILES o:o:o [O]O[O]
InChI InChI=1S/O3/c1-3-2 Y Kod: CBENFWSGALASAD-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/O3/c1-3-2 Kod: CBENFWSGALASAD-UHFFFAOYAY
Svojstva
Molekulska formula	O3
Molarna masa	47.998 g·mol−1
Agregatno stanje	plavičast gas
Gustina	2.144 g·L−1 (0 °C), gas
Tačka topljenja	80.7 K, −192.5 °C
Tačka ključanja	161.3 K, −111.9 °C
Rastvorljivost u vodi	0.105 g·100mL−1 (0 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	+142.3 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298	237.7 J·K−1.mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija	nije na listi
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Ozon (O₃) je troatomski molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koja je mnogo nestabilnija od uobičajenog dvoatomskog oblika, O₂. Na standardnim uslovima ozon je plavičasti gas koji na temperaturi ispod -112 °C prelazi u tamno plavu tečnost koja dalje ispod -193 °C prelazi u tamno plavi 'led'. Ozon je snažan oksidacioni agens što je u vezi sa njegovom nestabilnošću pri čemu prelazi u običan dvoatomski kiseonik:

2 O₃ → 3 O₂.

Ova reakcija se ubrzava sa porastom temperature i padom pritiska.

O₃ je opšteprisutan u Zemljinoj atmosferi: u slojevima pri zemlji je jedan od opasnih zagađivača sa štetnim uticajem na pluća; ozon u gornjim slojevima atmosfere sprečava prodor štetnih ultraljubičastih zraka do površine Zemlje. Takođe može da nastane iz O₂ električnim pražnjenjem u atmosferi ili pod uticajem visokoenergijskog elektromagnetnog zračenja. Brojni eletrični uređaji mogu da generišu ozon, posebno oni koji koriste visoki napon poput laserskih štampača, mašina za fotokopiranje ili lučno zavarivanje. Svi električni motori koji koriste četkice stvaraju izvesnu količinu ozona manje više proporcionalnu veličini i snazi motora.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit