Back Вагнер, Рихард Abkhazian Richard Wagner Afrikaans Richard Wagner ALS ሪቻርድ ቫግነር Amharic Richard Wagner AN ريخارد فاغنر Arabic ريتشارد فاجنر ARZ Richard Wagner AST Рихьард Вагнер AV Richard Wagner Aymara
| Rihard Vagner | |
 Rihard Vagner 1871. godine | |
| Informacije | |
|---|---|
| Puno ime | Vilhelm Rihard Vagner |
| Datum rođenja | 22. maj 1813. |
| Mesto rođenja |  Lajpcig
|
| Datum smrti | 13. februar 1883. |
| Mesto smrti |  Venecija
|
| Period | Romantizam |
| Dela | |
| Poznatija dela | Kas Valkira, Svadbeni marš, Zigfridov posmrtni marš |
| Važniji saradnici | Franc List, Fridrih Niče, Hans fon Bilov, Ludvig II Bavarski, Mihail Bakunjin |
| Uticaji | Na Vagnera: Ludvig van Betoven, Volfgang Amadeus Mocart, Karl Marija fon Veber, Franc List, Hektor Berlioz, Vilijam Šekspir, Johan Volfgang fon Gete, Mihail Bakunjin, Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Ludvig Fojerbah, Artur Šopenhauer, Hafiz, hrišćanstvo, hinduizam, budizam Vagner na: Rihard Štraus, Anton Brukner, Gustav Maler, Klod Debisi, Arnold Šenberg, Šarl Bodler, Stefan Malarme, Pol Verlen, Marsel Prust, Fridrih Niče, Tomas Man, Džordž Bernard Šo, Karl Gustav Jung |
Vilhelm Rihard Vagner (nem. Wilhelm Richard Wagner; Lajpcig, 22. maj 1813. — Venecija, 13. februar 1883) je bio nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar.
Vagner je ličnost od presudnog značaja za istoriju muzike; kao jedan od najvećih stvaralaca na području opere (ili „muzičke drame“, kako je voleo da zove svoje sopstvene), u svojim delima je postavio osnovu ozbiljne muzike 20. veka, naročito u „Tristanu i Izoldi“, gde se obilno koristi hromatizmom i gde možemo naći koren atonalnosti. Ističe se po upotrebi lajtmotiva. U svojim esejima je teorijski postavio osnovu „sveukupne umetnosti“ (nem. Gesamtkunstwerk), teorije po kojoj je muzička drama najsavršeniji oblik umetničkog izraza jer obuhvata sve ostale grane umetnosti i da ima potencijal da „iskupi svet“, iz kog razloga su ga još za života mnogi onovremeni kritičari proglasili za megalomana.
Za sve svoje opere sam je pisao libreto (ili, u vagnerovskom rečniku, „poemu“), što je posledica verovanja u „sveukupnu umetnost“, a ulagao je veliki trud kako bi ih izveo onako kako je zamislio. S tim ciljem je i podigao sopstvenu opersku kuću. Osim toga, Vagner je bio i veliki dirigent koji je, prema čuvenom Vilhelmu Furtvengleru, zajedno s Hansom fon Bilovom doveo do stvaranja nove generacije dirigenata.
Vagnerova dela kategorišu se sa WWV, što je skraćeno od nemačkog Wagner-Werke-Verzeichniss („Indeks Vagnerovih dela“).