Silicijum dioksid

Silicijum-dioksid
Drugi nazivi	silikat, kvarc, pesak
Identifikacija
CAS registarski broj	7631-86-9 Y
PubChem[1][2]	24261
ChemSpider[3]	22683 Y
UNII	ETJ7Z6XBU4 Y
EINECS broj	231-545-4
KEGG[4]	C16459
MeSH	Silicon+dioxide
ChEBI	30563
RTECS registarski broj toksičnosti	VV7565000
Gmelin Referenca	200274
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES O=[Si]=O
InChI InChI=1S/O2Si/c1-3-2 Y Kod: VYPSYNLAJGMNEJ-UHFFFAOYSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	SiO2
Molarna masa	60.1
Agregatno stanje	bela praškasta čvrsta supstanca (kada je čista)
Gustina	2.2 g/cm³
Tačka topljenja	1650 (±75) °C
Tačka ključanja	2230 °C
Rastvorljivost u vodi	0.012 g u 100mL
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	tetraedar
Opasnost
NFPA 704	0 0 0
R-oznake	R42 R43 R49
S-oznake	S22 S36 S37 S45 S53
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Silicijum-sulfid
Drugi katjoni	Ugljen-dioksid Germanijum-dioksid Klaj(IV)-oksid Olovo(IV)-oksid
Сродна једињења	Silicijumska kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Silicijum dioksid (SiO₂), pesak, je bela praškasta materija i javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od još dve (α i β).

Silicijum dioksid je još poznat pod imenima:

• Silicijum (IV) oksid
• Kvarc
• Kremen
• Pesak

Molarna masa Silicijum dioksida je 60,1 g/mol, gustina 2.2 g/cm³, tačka topljenja 1650 (±75) °C, tačka ključanja 2230 °C i rastvorljivost 0.012 g u 100 g. CAS registarski broj mu je 7631-86-9.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.