Back Kiprli Stasin Azerbaijani Стасін Byelorussian Estasí Catalan Stasínos z Kypru Czech Stasinos German Στασίνος Greek Stasinus English Estasino Spanish Stasinos Finnish Stasinos French

Stasin Kipranin

Stasin s Kipra (starogrčki: Στασῖνος ὁ Κύπριος) bio je polulegendarni starogrčki pesnik, kome se u antici pripisivalo autorstvo Kiparske pesme, jedne od kikličkih epopeja koja je pripadala trojanskom ciklusu.[1]

Kiparska pesma opevala je događaje koji su se dogodili pre onih o kojima peva Homerova Ilijada, uključujući svadbu Peleja i Tetide, Parisov sud, otmicu Helene, okupljanje ahejskog brodovlja, Artemidino spašavanje Ifigenije u trenutku kad je ova trebalo da bude prineta na žrtvu, borbu s Telefom te prve sukobe pod Trojom.[2] Prema Fotiju, drugi antički izvori pripisivali su tu pesmu Hegesiji iz Salamine na Kipru, a bilo je i onih koji su njenim autorom smatrali samog Homera.[1] Pripovedalo se i da je ovu pesmu sastavio Homer i onda je dao kao miraz svojoj kćeri, koju je udao za Stasina Kipranina.[3][4][5] Na osnovu jednog natpisa pronađenog u Halikarnasu zaključuje se da je tamošnja tradicija autorstvo pesme pripisivala nekom lokalnom pesniku koji se zvao "Kiprijas" (Κυπρίας).[6][7]

U najstarije doba grčke književne istorije Kiparska pesma jednoglasno se pripisivala Homeru. Pindar je svakako smatra Homerovim delom,[8] premda postoji određeni stepen sumnje u vezi s autentičnoću tog citata kod Elijana, a o ugledu koji je pesma uživala kod tragičkih pesnika govori i sama količina tragedija napisanih na temelju tog epa.[9] Herodot, pak, kaže da se "sasvim jasno vidi da pesme pod naslovom Kiprija nisu Homerove, nego da su od nekog drugog pesnika",[10] ali iz tog se navoda vidi da se taj ep u njegovo doba većinom smatrao Homerovim delom. S druge strane, Platon citira dva Homerova stiha, za koje autor sholije uz to mesto kaže da su uzeta iz Kiparske pesme.[11] Aristotel očito autora Kiparske pesme razlikuje od Homera, ali njegovo ime ne spominje,[12] a o toj pesmi na sličan način govori i Pausanija.[13]

Tek kasnije, kod Ateneja i gramatičara, spominje se Stasin kao autor Kiparske pesme, ali i tada vrlo oprezno i sa određenim stupnjem nesigurnosti; na primer, na jednom mestu Atenej govori o "pesniku Kiparske pesme, ko god on bio" (ὁ τῶν Κυπρίων ποιητής, ὅστις ἂν εἴη),[14] na drugom mestu o njenom autoru govori vrlo neodređeno i kaže: "onaj koji je sastavio Kiparsku pesmu, bio on neki Kipranin ili Stasin ili neki drugi kako god se zvao" (ὁ τὰ Κύπρια ποιήσας ἔπη, εἴτε Κύπριός τίς εστιν ἢ Στασῖνος ἢ ὅστις δήποτε χαίρει ὀνομαζόμενος),[15] a na trećem mestu navodi da je autor pesme ili Hegesija ili Stasin (Κύπρια Ἔπη πεποιηκὼς Ἡγησίας ἢ Στασῖνος) te dodaje da je Demodamant Halikarnašanin smatrao da je autor Kiparske pesme bio iz Halikarnasa.[16] Napokon, Proklo, koji je naš glavni izvor za povest kikličkih epopeja, primećuje da se Kiparska pesma pripisivala Stasinu, Hegesinu (Hegesiji) i Homeru, što sve uvećava nesigurnost o njenom autorstvu.[9]

Priča o tome da je Kiparsku pesmu sastavio Homer i onda je dao kao miraz svojoj kćeri, koju je udao za Stasina, verovatno je imala za cilj da pomiri dve oprečne teze, da je, naime, taj ep sastavio Homer, odnosno Stasin.[17] Slično tome, premda antički izvori navode da je pesma nazvana po ostrvu na kojem je rođen njen autor, moguće je da je autorovo kiparsko poreklo izmišljeno upravo da bi se objasnio naslov pesme.[9] Nesigurno je i to da se ep sastojao od jedanaest pevanja, budući da je jedini temelj za takvu tvrdnju činjenica da Atenej na jednom mestu navodi jedan citat iz njenog jedanaestog pevanja.[16]

  1. ↑ 1,0 1,1 Đurić 1991, str. 115
  2. ↑ Howatson 1997, s.v. Cypria
  3. ↑ Suda s.v. Ὅμηρος (Adler number: omicron,251)[mrtav link].
  4. ↑ Klaudije Elijan, Šarena istorija, IX, 15.
  5. ↑ Fotije, Biblioteka, 239.
  6. ↑ Jonathan Burgess, Kyprias, the 'Kypria,' and Multiformity Phoenix 56.3/4 (Autumn 2002), str. 234–245.
  7. ↑ „Jonathan Burgess, Kyprias, Poet of the Iliaka”. Arhivirano iz originala na datum 2008-08-27. Pristupljeno 2014-07-11. 
  8. ↑ Pindar, fr. 189 u Elijanovoj Šarenoj istoriji, IX, 15.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 Smith 1867, s.v. Stasinus
  10. ↑ Herodot, Istorija, II, 117, 1.
  11. ↑ Platon, Eutifron, 12a.
  12. ↑ Aristotel, Poetika, 1459b.
  13. ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 16, 4; IV, 2, 7; X, 26, 1; X, 31, 2.
  14. ↑ Atenej, Gozba sofista, II, 35c.
  15. ↑ Atenej, Gozba sofista, VIII, 334b– 334c.
  16. ↑ 16,0 16,1 Atenej, Gozba sofista, XV, 682e.
  17. ↑ Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Stasinus
From Wikipedia, the free encyclopedia · View on Wikipedia

Developed by Nelliwinne