Stiren

Stiren
Preferentno IUPAC ime Fhenileten
Naziv po klasifikaciji	Etenilbenzen
Drugi nazivi	Vinil benzen; cinamen; stirol; fenileten; diareks HF 77; stirolen; stiropol; vinilbenzen
Identifikacija
CAS registarski broj	100-42-5 Y
PubChem[1][2]	7501
ChemSpider[3]	7220 Y
UNII	44LJ2U959V Y
KEGG[4]	C07083
ChEBI	27452
ChEMBL[5]	CHEMBL285235 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	WL3675000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES c1ccccc1C=C
InChI InChI=1S/C8H8/c1-2-8-6-4-3-5-7-8/h2-7H,1H2 Y Kod: PPBRXRYQALVLMV-UHFFFAOYSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	C8H8
Molarna masa	104.15 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna uljasta tečnost
Gustina	0.909 g/cm³
Tačka topljenja	-30 °C, 243 K, -22 °F
Tačka ključanja	145 °C, 418 K, 293 °F
Rastvorljivost u vodi	< 1%
Indeks prelamanja (nD)	1.5469
Viskoznost	0.762 cP at 20 °C
Struktura
Dipolni moment	0.13 D
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	MSDS
Opasnost u toku rada	zapaljiv, toksičan
NFPA 704	3 2 2
R-oznake	R10 R36
S-oznake	S38 S20 S23
Tačka paljenja	31 °C
Srodna jedinjenja
Srodna aromatična jedinjenja	Etilbenzen
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Stiren (vinil-benzen, cinamen, stirol, etenbenzen, fenetilen, stiropol) je organski jedinjenje koje pripada grupi aromatičnih ugljovodonika.^[6][7] Njegova hemijska formula je C₆H₅CH=CH₂. Pod normalnim uslovima, on je uljasta tečnost koja lako isparava. Ima slatkast miris ako je čist, mada zbog primjesa njegov miris može da bude neugodan. Stiren je međuproizvod u proizvodnji važnog sintetičkog materijala polistirena (stiropora).^[8]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
7. ↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
8. ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.