Back Termometer Afrikaans Termometro AN थर्मामीटर ANP مقياس الحرارة Arabic Termómetru AST İstilikölçən Azerbaijani Термометр Bashkir Тэрмометр Byelorussian Термометър Bulgarian থার্মোমিটার Bengali/Bangla

Termometar

Klinički termometar
Živin termometar za merenje sobne temperature.[1][2]
Burdonov termometar.
Bimetalni termometri koji se koriste za merenje temperature vrelišta mleka.
Bimetalni termometar koji se koristi u rerni za kuvanje i pečenje.
Merenje temperature ventilacijskog sistema s radijacijskim pirometrom.
Termočlanak spojen na multimetar pokazuje sobnu temperaturu u °C.
Termometar s Celzijusovim stepenima.
Maksimalni i minimalni termometri: Farenhajt termometarna skala je s unutarnje strane U cevi i Celzijusova temperaturna skala s spoljne strane. Trenutna temperatura je 23 °C, maksimalna zabeležena je 25 °C, a minimalna je 15 °C, obe se mogu očitati s donjeg dela male oznake na svakom kraku U cevi. Spremnici žive (lukovice) su sakrivene plastičnim kućištem.
G. Galilej je izumeo 1593. takozvani termoskop, koji je reagovao na promene temperature vazduha.

Termometar (franc. thermomètre, od grčkog θερμός termo - toplo i μετρέω - merenje) je merni instrument koji meri temperaturu koristeći nekoliko različitih principa.[3][4][5] Zasniva se na činjenici da se dva tela dovode u toplotnu ravnotežnu, pa je temperatura koju pokazuje ujedno i temperatura tela s kojim je u dodiru. Merenje temperature svodi se na merenje termometrijskoga svojstva. Sastoji se obično od dva elementa: senzora (čula, davača) temperature i od pretvarača izmerene vrednosti u formu pogodnu za ljudsko ili mašinsko očitavanje.[6] Termometri mogu pokazivati temperaturu u nekoliko temperaturnih lestvica.[7]

Neki od principa termometra su bili poznati grčkim filozofima pre dve hiljade godina. Moderni termometar je postepeno evoluirao od termoskopa sa dodatkom skale u ranom 17. veku i standardizacijom tokom 17. i 18. veka.[8][9][10]

  1. ↑ Grigull, Ulrich (1966). Fahrenheit, a Pioneer of Exact Thermometry. (The Proceedings of the 8th International Heat Transfer Conference, San Francisco, 1966, Vol. 1, pp. 9-18.)
  2. ↑ Knake, Maria (2011). „The Anatomy of a Liquid-in-Glass Thermometer”. AASHTO re:source, formerly AMRL (aashtoresource.org). Pristupljeno 4. 8. 2018. 
  3. ↑ Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.
  4. ↑ Rajković M. B. i saradnici (1993). Analitička hemija. Beograd: Savremena administracija. 
  5. ↑ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
  6. ↑ Robert N. Bateson, Introduction to Control System Technology, 6th edition. Šablon:Page1., pp. 278 do 295.
  7. ↑ Termometar, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  8. ↑ Court, Arnold (12. 05. 1967.). Concerning an Important Invention. 
  9. ↑ Sherry, David (2011). „Thermoscopes, thermometers, and the foundations of measurement”. Studies in History and Philosophy of Science 42: 509-524. 
  10. ↑ McGee, Thomas Donald (1988). Principles and Methods of Temperature Measurement. str. 2-9. ISBN 9780471627678. 
From Wikipedia, the free encyclopedia · View on Wikipedia

Developed by Nelliwinne