Testorid iz Fokeje

Testorid iz Fokeje (starogrčki: Θεστορίδης ὁ Φωκαιεύς) bio je polulegendarni starogrčki pesnik, kome se u antici ponekad pripisivalo autorstvo Male Ilijade, jedne od pesama trojanskog ciklusa u okviru tzv. kikličkih epopeja.^[1]

Testorid se spominje u romansiranom Životu Homerovom, koji se nekada pripisivao Hesiodu. Prema tom spisu, kad je Homer došao u Fokeju, Testorid ga je ugostio, a za uzvrat je tražio dozvolu da zapiše Homerovu poeziju dok je ovaj recituje. Homer je to prihvatio te je Testoridu recitovao Ilijadu, Odiseju i Fokejidu, koja je obrađivala lokalne fokejske povesti i mitove. Ova je priča jedinstvena u odnosu na ostale antičke legende u vezi s Homerom po tome što sadrži tvrdnju o tome da je pisanje bilo poznato u Homerovom krugu, dok sve druge priče govore da su Homerove pesme prenošene samo usmeno njegovim sledbenicima ili potomcima. U Životu Homerovom dodaje se da se Testorid kasnije preselio na Hios, gde je izvodio Homerove pesme kao da su njegove vlastite te je tako stekao slavu. Homer je čuo glasine o tome, pa je naposletku i sam došao na Hios; Testorid, suočen s mogućnošću da bude osramoćen, u žurbi je napustio ostrvo.^[2]

G. Markwald^[3] izneo je tezu da je pravo Testoridovo ime bilo Partenije (Παρθένιος), za koga Suda kaže da je bio s Hiosa, da je bio sin Testora i da je pisao epske pesme, a o kome inače ništa drugo nije poznato.^[4]

1. ↑ Đurić 1991, str. 116–117
2. ↑ Pseudo-Hesiod, Život Homerov, 15–16.
3. ↑ G. Markwald, Die homerischen Epigramme, 1986, str. 114–115.
4. ↑ Suda s.v. Παρθένιος (Adler number: pi,665) i napomena uz tekst^{[mrtav link]}.