Thēriaká (starogrčki: Θηριακά , sh. Životinjski otrovi) naslov je jedne pesme od 958 heksametara helenističkog grčkog pesnika Nikandra, koji je živeo u drugoj polovini 2. veka pne.[1] U pesmi se opisuje priroda otrovnih životinja, kao što su zmije, pauci i škorpioni, kao i ozlede koje njihovi ubodi i ujedi izazivaju.[2]
Pesma počinje kratkim uvodom koji sadrži posvetu nekom Hermesijanaktu, možda svom zemljaku (stihovi 1–7) i neka opšta obaveštenja o otrovima, koji su navodno nastali iz krvi Titana; zatim se razmatraju razni lekovi protiv otrova, uz kombinaciju naučnih činjenica i narodnih verovanja, najsmrtonosnije životinje (naročito ženke zmija) i najopasnija godišnja doba (8–144). Sledi dugačak deo o reptilima (145–492) i opis protivotrova (493–714); zatim se ispituju pauci (715–768), škorpioni (769–804) i druge vrste opasne za čoveka (805–836). Na kraju se nalazi popis opštih lekova (837–956) i završni deo (sphragís), u kome pesnik poziva Hermesijanakta da sačuva u svom sećanju "homerskog Nikandra, koga je othranio snežnobeli Klaros" (957–958).
Nikandar vešto koristi homerske glose, ali nema dubinskog znanja o zoologiji ili toksikologiji. Za detalje, kao i u svojoj pesmi Protivotrovi, Nikandar se koristio danas izgubljenim spisima Otrovne životinje (Περὶ Θηρίων) i Otrovni lekovi Apolodora iz Aleksandrije iz prve polovine 3. veka pne.
- ↑ Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990, str. 672, prevodi naslov kao Pesma o divljim zverima.
- ↑ „Nicander of Colophon”. University of Chicago.