Back Vitamien B12 Afrikaans فيتامين بي 12 Arabic B12 vitamini Azerbaijani ویتامین ب۱۲ AZB Bitamina B12 BCL Витамин B12 Bulgarian विटामिन बी12 Bihari Vitamin B12 BS Vitamina B₁₂ Catalan ڤیتامین بی ۱۲ CKB
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| α-(5,6-dimethylbenzimidazolyl)cobamidcyanide | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 68-19-9 | ||
| ATC kod | B03BA01 | ||
| PubChem[1][2] | 5479203 | ||
| DrugBank | APRD00326 | ||
| ChemSpider[3] | 10469504 | ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C63H88CoN14O14P | ||
| Mol. masa | 1355.37 g/mol | ||
| |||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Bioraspoloživost | lako je apsorbovan u distalnom delu ileuma | ||
| Vezivanje za proteine plazme | Veoma neznatan do specifičnog za transkobalamin plazma proteine Vezivanje za hidroksokobalamin je malo veće nego za cinanokobaliamin | ||
| Metabolizam | hepatički | ||
| Poluvreme eliminacije | Oko 6 dana (400 dana u jetri) | ||
| Izlučivanje | renalno | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | POM (UK) | ||
| Način primene | oralno, iv | ||
Vitamin B12, naziva se još „kobalamin“ i „cijanokobalamin“. Po svojoj hemijskoj strukturi vitamin B12 je jedan od najsloženijih vitamina. U kristalnom obliku dobijen je 1948. godine. NJegova struktura utvrđena je desetak godina kasnije, metodom rentgenostrukturne analize. Potpuna sinteza vitamina B12 izvršena je 1972. godine, a prvi su je ostvarili organski sintetičari Robert Vudvord iz SAD i Albert Ešenmozer iz Švajcarske. Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje. Vitamin B12 sintetizuju samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora preživara sintetizuje vitamin B12 u neophodnim količinama. Za čoveka su stoga osnovni izvori vitamina B12 proizvodi životinjskog porekla jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava vitamin B12 koga su proizvele bakterije. Dobar izvor vitamina B12 su riba i jaja. Ovaj vitamin se veoma brzo razgrađuje na svetlosti i zbog toga ga je neophodno čuvati na tamnom mestu. Vitamin B12 ima značajnih antitumorski efekat i može biti izvor energije ne samo za telo čoveka, već i za njegov centralni nervni sistem. Održava dobro stanje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. Obzirom da nema testa koji je zlatni standard za nedostatak vitamina B12, nekoliko laboratorijskih testova se izvodi da se potvrdi dijagnozana na koju se sumnja. Vrijednost vitamina B12 u serumu je neprikladna zbog toga što se mijenja kasno, a također je relativno neosjetljiva i nespecifična.[4] Metilmalonska kiselina u mokraći ili u krvnoj plazmi se smatra funkcionalnim markerom vitamina B12 koji se povećava kada se iscrpe zalihe vitamina B12.[4] Ipak, povišene razine metilmalonske kiseline mogu upućivati na često previđeni[5] poremećaj metabolizma, kombiniranu malonsku i metilmalonsku aciduriju (CMAMMA).[6] Najraniji marker nedostatka vitamina B12 su niske razine holotranskobalamina (holoTC), koji je cjelina vitamina B12 i njegove transportne bjelančevine.[4]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Herrmann, Wolfgang; Obeid, Rima (2008-10-03). „Causes and Early Diagnosis of Vitamin B12 Deficiency”. Deutsches Ärzteblatt international. DOI:10.3238/arztebl.2008.0680. ISSN 1866-0452.
- ↑ Sloan, Jennifer L.; Johnston, Jennifer J.; Manoli, Irini; Chandler, Randy J.; Krause, Caitlin; Carrillo-Carrasco, Nuria; Chandrasekaran, Suma D.; Sysol, Justin R. i dr.. (2011-09). „Exome sequencing identifies ACSF3 as a cause of combined malonic and methylmalonic aciduria” (en). Nature Genetics 43 (9): 883–886. DOI:10.1038/ng.908. ISSN 1546-1718.
- ↑ de Sain-van der Velden, Monique G. M.; van der Ham, Maria; Jans, Judith J.; Visser, Gepke; Prinsen, Hubertus C. M. T.; Verhoeven-Duif, Nanda M.; van Gassen, Koen L. I.; van Hasselt, Peter M (2016). in Morava, Eva; Baumgartner, Matthias; Patterson, Marc; Rahman, Shamima: A New Approach for Fast Metabolic Diagnostics in CMAMMA. Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, 15-22. DOI:10.1007/8904_2016_531. ISBN 978-3-662-53680-3.