Vodonikov anjon

Vodonikov anjon
Naziv po klasifikaciji	Hidrid[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	12184-88-2
PubChem[2][3]	166653
ChemSpider[4]	145831 Y
ChEBI	29239
Gmelin Referenca	14911
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [H-]
InChI InChI=1S/H/q-1 Y Kod: KLGZELKXQMTEMM-UHFFFAOYSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	H-
Molarna masa	1.00794 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	108.96 J K-1 mol-1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Vodonikov anjon je generički naziv za negativni vodonični jon, H⁻. On je konstituent atmosfere zvezda,^[5] kao što je Sunce, gde je on dominantan apsorbant fotona sa energijama u opsegu 0.75-4.0 eV, koje se kreću od infracrvenog do vidljivog spektra^[6]. On je isto tako prisutan u jonosferi Zemlje^[6].

Njegovo postojanje je prvi dokazao Hans Bet 1929.^[7] H⁻ je neobičan jer nema pobuđeno vezujuće stanje, što je dokazano 1977^[8]. On je bio eksperimentalno izučavan primenom akceleratora čestica^[9].

Hemijska jedinjenja koja formalno sadrže vodonikov anjon se nazivaju hidridima.

1. ↑ „Hydride - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
2. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
3. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
4. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
5. ↑ *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
6. ↑ ^{6,0 6,1} Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
7. ↑ Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
8. ↑ Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
9. ↑ Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228