Srodna jedinjenja obuhvataju ciklopentapiren, dibenzopiren, indenopiren i naftopiren. Benzopiren je komponenta ugljene smole. On se javlja zajedno sa drugim srodnim pentacikličnim aromatičnim jedinjenjima, kao što su picen, benzofluoranteni, i perilen.[1] Benzopiren se prirodno javlja u dimu šumskih požara i vulkanskih erupcija, a mogu se naći i u ugljenoj smolu, duvanskom dimu, dimu drveta, i prženoj hrani, kao što je kafa. Dim koji se razvija iz kapi masti koje padnu na užareni ugalj je bogat benzopirenom, koji se može kondenzovati na žarenoj hrani.[2]
Benzopireni su problematični zato što se oni interkaliraju u DNK, čime ometaju transkripciju. Oni se smatraju zagađivačima i karcinogenima. Mehanizan dejstva benzo(a)pirenima uzrokovanih DNK modifikacija je detaljno istražen. On je povezan sa aktivnošću citohrom P450 potklase 1A1 (CYP1A1).[3] Visoka aktivnost CYP1A1 u intestinalnoj sluzokoži sprečava ulaz znatnih količina progutanog benzo(a)pirena u krvotok i sistemsku cirkulaciju.[4] Intestinalni (ali ne i hepatički) detoksifikacioni mehanizam zavisi od receptora koji prepoznaju komponente bakterijke površine (TLR2).[5]
Postoji evidencija kojom se povezuje benzo[a]piren sa formiranjem raka pluća.[6]