Bukve

Bukve
Hrast crnika (Quercus ilex subsp. rotundifolia)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Rosids
Red:	Fagales
Porodica:	Fagaceae Dumort.[1]
Tipski rod
Fagus L.
Rodovi
Pogledajte tekst.
Opseg porodice Fagaceae.
Sinonimi
Castaneaceae Brenner Quercaceae Martinov

Porodica bukvi (lat. Fagaceae) uključuje bukve i hrastove, sa osam rodova i oko 927 priznatih vrsta.^[2] Obuhvata zimzeleno, listopadno drveće i grmove, sa karakterističnim naizmenično poređanim jednostavnim listovima peraste nervature, jednospolnim cvetovima u obliku resa i kupastim orašastim plodovima. Lišće bukava je često režnjevito sa peteljkama, a obično su prisutni i sporedni listići. Karakteristike lista Fagaceae mogu biti vrlo slične onima u porodici Rosaceae i drugim porodicama sa ružinim motivom. Plodovima nedostaje endosperm i nalaze se u krljuštima ili bodljikavim ljuskama koje mogu, a ne moraju da oblažu čitavu orašicu, koja se može sastojati od 1-7 semena. Najpoznatija grupa iz ove porodice su hrastovi, roda Quercus, čiji je plod bezvalvularna orašica (obično sadrži jedno seme) zvana žir. Ljuska žira u većini hrastova stvara samo kup u kojem se nalazi orašica. Fagaceae su jedna od najvažnijih ekološki značajnih drvenastih biljaka iz svoje porodica na severnoj hemisferi, a hrastovi čine okosnicu umerenih šuma u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, kao i jedan od najznačajnijih staništa divljači i njihove hrane.^[3][4][5]

Jedna od karakteristika Fagaceae je njihova sklonost da se lako unakrsno oprašuju sa članovima istog roda/sekcije. Konkretno, hrastovi iste sekcije se tako lako ukrštaju da je nejasno kako su uspeli da ostanu morfološki različiti.

Nekoliko članova porodice Fagaceae imaju važnu ekonomsku upotrebu. Mnoge vrste hrasta, kestena i bukvi (rodova Quercus, Castanea i Fagus) najčešće se koriste kao građa za podove, nameštaj, ormare i vinsku burad. Od kore hrasta plutnjaka Quercus suber, pravi se pluta za čepove vinskih boca i znatan broj drugih predmeta. Lešnici su plodovi vrsta roda Castanea. Brojne vrste iz nekoliko rodova su istaknuto ukrasno bilje, a drveni odsečci stabala i grana roda Fagus se često koriste za aromatiziranje piva.

1. ^ Group, Angiosperm Phylogeny (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013. 
2. ^ Christenhusz, M. J. M. & Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
3. ^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
4. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
5. ^ Sofradžija, A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.