Back Epitelni natrijev kanal BS Epithelialer Natriumkanal German Epithelial sodium channel English Canal de sodio epitelial Spanish 上皮性ナトリウムチャネル Japanese 상피 세포 나트륨 통로 Korean Canal de sódio epitelial Portuguese Эпителиальный натриевый канал Russian Епітеліальні натрієві канали Ukrainian
| Epitelni natrijumski kanal | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Struktura ljudskog ENaC.[1] | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| Simbol | ASC | ||||||||
| Pfam | PF00858 | ||||||||
| InterPro | IPR001873 | ||||||||
| PROSITE | PDOC00926 | ||||||||
| SCOP | 6BQN | ||||||||
| SUPERFAMILY | 6BQN | ||||||||
| TCDB | 1.A.6 | ||||||||
| OPM superfamilija | 181 | ||||||||
| OPM protein | 4fz1 | ||||||||
| |||||||||
Epitelni natrijumski kanal (ENaC), (takođe poznat kao natrijumski kanal osetljiv na amilorid) je jonski kanal vezan za membranu koji je selektivno propustljiv za natrijumove jone (Na+
). Sastavljen je kao heterotrimer sa tri homologne podjedinice α ili δ, β, i γ,[2] Ove podjedinice su kodirane sa četiri gena: SCNN1A, SCNN1B, SCNN1G, i SCNN1D. ENaC je prvenstveno uključen u reapsorpciju natrijumskih jona u sabirnim kanalima nefrona bubrega. Pored toga što su učestvuje u bolestima gde je poremećena ravnoteža tečnosti na epitelnim membranama, uključujući edem pluća, cističnu fibrozu, HOBP i COVID-19, proteolizovani oblici ENaC funkcionišu kao receptor slanog ukusa kod ljudi.[3]
Apikalne membrane mnogih zategnutih epitela sadrže natrijumove kanale koji se prvenstveno odlikuju visokim afinitetom za diuretički blokator amilorid.[2][4][5][6] Ovi kanali posreduju u prvom koraku aktivne reapsorpcije natrijuma koji je neophodan za održavanje homeostaze soli i vode u telu.[4] Kod kičmenjaka, ovi kanali kontrolišu reapsorpciju natrijuma u bubrezima, debelom crevu, plućima i znojnim žlezdama; takođe igraju ulogu u percepciji ukusa.
Epitelni natrijumski kanali su strukturno i verovatno evolutivno povezani sa P2X purinoreceptorima, receptorima za bol koji se aktiviraju kada detektuju ATP.
- ^ Noreng S, Bharadwaj A, Posert R, Yoshioka C, Baconguis I (септембар 2018). „Structure of the human epithelial sodium channel by cryo-electron microscopy”. eLife. 7: e39340. PMC 6197857
. PMID 30251954. doi:10.7554/eLife.39340 .
- ^ а б Hanukoglu I, Hanukoglu A (април 2016). „Epithelial sodium channel (ENaC) family: Phylogeny, structure-function, tissue distribution, and associated inherited diseases”. Gene. 579 (2): 95—132. PMC 4756657 . PMID 26772908. doi:10.1016/j.gene.2015.12.061.
- ^ Shekdar K, Langer J, Venkatachalan S, Schmid L, Anobile J, Shah P, et al. (март 2021). „Cell engineering method using fluorogenic oligonucleotide signaling probes and flow cytometry”. Biotechnology Letters. 43 (5): 949—958. PMC 7937778 . PMID 33683511. doi:10.1007/s10529-021-03101-5.
- ^ а б Garty H (мај 1994). „Molecular properties of epithelial, amiloride-blockable Na+ channels”. FASEB Journal. 8 (8): 522—8. PMID 8181670. S2CID 173677. doi:10.1096/fasebj.8.8.8181670 .
- ^ Le T, Saier MH (1996). „Phylogenetic characterization of the epithelial Na+ channel (ENaC) family”. Molecular Membrane Biology. 13 (3): 149—57. PMID 8905643. doi:10.3109/09687689609160591.
- ^ Waldmann R, Champigny G, Bassilana F, Voilley N, Lazdunski M (новембар 1995). „Molecular cloning and functional expression of a novel amiloride-sensitive Na+ channel”. The Journal of Biological Chemistry. 270 (46): 27411—4. PMID 7499195. doi:10.1074/jbc.270.46.27411 .
