Erlangenski rukopis

Erlangenski rukopis je zbirka srpske usmene književnosti u којој je sačuvano 217 dragocenih narodnih pesama. Zbornik je pronađen među rukopisima Univerzitetske biblioteke u Erlangenu u Nemačkoj 1913. godine.^[1][2]

Prva osoba koja se bavila karakteristikama i sadržajem ovog zbornika bio je nemački slavista Gerhard Gezeman^[1] koji je napisao i predgovor prvom štampanom izdanju 1925. Napisan je u prvim decenijama 18. veka. Gezeman je utvrdio da rukopis potiče iz oblasti Vojne krajine, ali se, u omeđavanju geografskog prostora koji otkriva zbornik samom analizom jezika pesama ne može isključiti ni šira okolina.^[3]Sakupljač i pisar rukopisa su po Gezemanu jedna ista osoba, nemačke nacionalnosti, ali ime i život autora do danas ostaje nepoznat. Jedna od osnovnih odlika rukopisa je njegova heterogenost i po žanrovskoj strukturi, i po nacionalnom osećanju i po umetničkoj vrednosti. Najveći broj zauzamaju epske pesme u kojima se između ostalih pojavljuju Marko Kraljević, Brankovići, volvoda Janko, Jakšići i veliki broj hajduka i uskoka.^[1]

1. ^ ^{а б в} Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 191. 
2. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом knjiga.
3. ^ „Pesme Erlangenskog rukopisa”. monumentaserbica.branatomic.com. Приступљено 26. 1. 2022.