Glicerol

Glicerol
Glicerol	Kugla-i*štap model glicerola
Nazivi
	IUPAC naziv propan-1,2,3-triol
	Drugi nazivi glicerin; propan-1,2,3-triol; 1,2,3-propantriol; 1,2,3-trihidroksipropan; gliceritol; glicil alkohol
Identifikacija Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Identifiers-lat): "ATCCode_suffix; ATCCode_prefix; ATC_Supplemental" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
CAS broj	56-81-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	733;
ECHA InfoCard	100.000.263
E-brojevi	E422 (zgušnjivači, ...)
PubChem C ID	753;
UNII	PDC6A3C0OX ;
	SMILES C(C(CO)O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C3H5(OH)3
Molarna masa	92,09382 g/mol
Agregatno stanje	čista, bezbojna, higroskopna tečnost
Miris	bez mirisa
Gustina	1,261 g/cm³
Tačka topljenja	17.8°C (64.2 °F)
Tačka ključanja	290°C (554 °F)
Indeks refrakcije (nD)	1.4746
Viskoznost	1.2 Pa·s
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	JT Baker
NFPA 704	1 1 0
Tačka paljenja	160°C (otvoren sud) ; 176°C (zatvoren sud)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Glicerol (glicerin) je jednostavno poliolno jedinjenje. To je bezbojna, bezmirisna, viskozna tečnost koja je u širokoj upotrebi u farmaceutskoj formulaciji. Glicerol sadrži tri hidrofilne hidroksilne grupe koje su odgovorne za njegovu rastvorljivost u vodi i njegovu higroskopnu prirodu. Glicerolna osnova je centralna strukturna komponenta svih lipida poznatih kao trigliceridi. Glicerol ima sladak ukus i nisku toksičnost.

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0445-3.