Italijani

Ovaj članak ili jedan njegov deo nije preveden na srpski jezik. Pomozite u njegovom poboljšavanju prevođenjem sadržaja, vodeći računa o stilu i pravopisu koji se koriste na Vikipediji na srpskom jeziku.

Овај чланак možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: ?. Ako ste u mogućnosti, poboljšajte ovaj članak. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Italijani

Zastava Italije
prvi red Alesandro Volta · Enriko Fermi · Lorenco Mediči · Rita Levi Montalčini · Đakomo Leopardi drugi red Leonardo da Vinči · Kristofer Kolumbo · Federiko Felini · Đuzepe Verdi · Dante Aligijeri treći red Ana Manjani · Ugo Foskolo · Umberto Eko · Gabrijele D'Anuncio · Galileo Galilej četvrti red Antonio Vivaldi · Guljelmo Markoni · Đuzepe Garibaldi · Alesandro Manconi · Gracija Deleda peti red Đozue Karduči · Lučano Pavaroti · Nikolo Makijaveli · Marko Polo · Valentino Rosi šesti red Serđo Leone · Luiđi Pirandelo · Pjer Paolo Pazolini · Đovani Lorenco Bernini · Salvatore Kvazimodo
Ukupna populacija
oko 119 miliona
Regioni sa značajnom populacijom
Italija	55.695.126[1]
Brazil	43.047.494[2]
Argentina	16.427.786[2]
SAD	15.728.020[2]
Francuska	1.903.890[2]
Kanada	1.445.335[3]
Urugvaj	1.055.220[2]
	1.000.000
Religija
Rimski katolicizam

Italijani su jedan od romanskih naroda nastanjen danas u Italiji i susednim evropskim i prekomorskim zemljama, osobito u Francuskoj, SAD-u i Argentini. Jezgro Italijanima daju drevni Latini koji su asimilisali ostala italska plemena i nametnula im latinski jezik. Ekspanzivnom politikom Rima i osvajanjima rimske vojske (Rimljani) osvojena je do 272 p. n. e. cela Italija, pa da bi se nakon punskih ratova, iza 146. p. n. e. počeli širiti ogromnim područjem Evrope, Azije i Afrike. Već u II. veku Rimsko carstvo seže od Iberskog poluostrva i Britanskog ostrva do Mezopotamije. Sa sobom Rimljani donose duhovnu i materijalnu kulturu. Grade ceste koje služe pokretima rimske vojske, akvadukte, arhitekturu, i što je veoma važno, šire latinski jezik. Latinizacijom domorodnih plemena u osvojenim krajevima nastaju u Evropi novi narodi, prema njima, odnosno gradu (Rimu; Roma) prozvani Romanski narodi. Ove nove narode danas poznajemo kao Rumune, Špance, Portugalce, Francuze, Retoromane, Valonce, Moldavce Katalonci, Vlahe i druge manje zajednice.

Težak život, osobito na jugu, u Kalabriji i Siciliji, mnoge je poterao u prekomorske zemlje da bi zaradili za hleb. U novim domovinama veoma su aktivni i kulturno i politički. Prema UN-ovim podacima u Italiji danas živi 65 nacija, dok Talijana danas ima uz Italiju u još 61 državi; u Francuskoj (2005) preko milion; u SAD preko 900,000; u Argentini 1,8 milion.

1. ^ „15°Censimento generale della popolazione e delle abitazioni” (PDF) (на језику: Italian). ISTAT. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2018. г. Приступљено 22. 9. 2012. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
2. ^ ^{а б в г д} „Italiani nel Mondo: diaspora italiana in cifre” (PDF) (на језику: Italian). Migranti Torino. 30. 4. 2004. Архивирано из оригинала 27. 02. 2008. г. Приступљено 22. 9. 2012. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
3. ^ „Ethnic origins, 2006 counts, for Canada, provinces and territories - 20% sample data”. Statistics Canada. 6. 10. 2010. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 22. 9. 2012.