Motorni benzin

Motorni benzin (skraćeno benzin; nem. benzin, engl. petrol) predstavlja derivat sirove nafte koji se koristi kao pogonsko gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Karakteriše se kao tečna smeša lako isparljivih i zapaljivih ugljovodonika sa 4 do 12 atoma ugljenika u molekulu.

Kao i sva tečna goriva motorni benzini se odlikuju velikom energijom koju oslobađaju prilikom sagorevanja. Zbog specifičnog načina upotrebe u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, motorni benzin u odnosu na druga tečna goriva mora da ispuni brojne zahteve^[1] u vidu obrazovanja odgovarajuće smeše sa vazduhom i sagorevanja tako nastale smeše. Motorni benzin mora sa vazduhom da stvori homogenu smešu u propisanoj razmeri u što je moguće većem opsegu klimatskih uslova. Mora da lako isparava, da omogućava brzo zagrevanje motora nakon starta kao i da ne stvara naslage u komori za sagorevanje i sistemu za distribuciju i ubrizgavanje goriva. Sa druge strane, smeša goriva i vazduha mora biti otporna na samozapaljenje, mora ravnomerno i što potpunije da sagoreva kao i da ne produkuje toksične, kancerogene i korodivne komponente nakon sagorevanja.

Benzin koji se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem može imati značajan uticaj na lokalno okruženje i takođe doprinosi globalnoj emisiji ugljen dioksida. Benzin takođe može ući u okolinu nesagoreo, u tečnom ili parnom stanju, usled curenja i rukovanja tokom proizvodnje, transporta i isporuke (npr. iz rezervoara za skladištenje, usled izlivanja itd.). Kao primer napora za kontrolu takvog curenja, mnogi podzemni rezervoari za skladištenje moraju da imaju ekstenzivne zaštitne mere za sprečavanje takvih curenja.^[2] Benzin sadrži benzen i druge poznate kancerogene sastojke.^[3][4][5]

1. ^ „UNKS - Regulativa” (PDF). UNKS. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2017. 
2. ^ „Preventing and Detecting Underground Storage Tank (UST) Releases” (на језику: енглески). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 14. 11. 2018. 
3. ^ „Evaluation of the Carcinogenicity of Unleaded Gasoline”. epa.gov. Архивирано из оригинала 27. 6. 2010. г. 
4. ^ Mehlman, MA (1990). „Dangerous properties of petroleum-refining products: carcinogenicity of motor fuels (gasoline).”. Teratogenesis, Carcinogenesis, and Mutagenesis. 10 (5): 399—408. PMID 1981951. doi:10.1002/tcm.1770100505. 
5. ^ Baumbach, JI; Sielemann, S; Xie, Z; Schmidt, H (15. 3. 2003). „Detection of the gasoline components methyl tert-butyl ether, benzene, toluene, and m-xylene using ion mobility spectrometers with a radioactive and UV ionization source.”. Analytical Chemistry. 75 (6): 1483—90. PMID 12659213. doi:10.1021/ac020342i.