Organofosfat

Organofosfat (ponekad skraćen na OP) ili fosfatni estar I je generalni naziv za estre fosforne kiseline. Mnoge od najvažnijih biohemikalija su organofosfati, uključujući i DNK i RNK, kao i mnogi od kofaktora koji su bitni za život. Organofosfati su osnova mnogih insekticida, herbicida i nervnih agensa. Agencija za zaštitu životne sredine SAD navodi organofosfate kao veoma visoko akutno toksična jedinjenja za pčele, divlje životinje i ljude.^[1] Nedavne studije ukazuju na moguću vezu sa štetnim efektima u neurobihejvioralnom razvoju fetusa i dece, čak i na veoma niskom nivou izloženosti. Organofosfati se naširoko koristi kao rastvarači, plastifikatori i EP aditivi.

Organofosfati se široko upotrebljavaju, kako u prirodnim i sintetičkim aplikacijama zbog lakoće povezivanja organskih grupa:

OP(OH)₃ + ROH → OP(OH)₂(OR) + H₂O;

OP(OH)₂(OR) + R'OH → OP(OH)(OR)(OR') + H₂O;

OP(OH)(OR)(OR') + R"OH → OP(OR)(OR')(OR") + H₂O.

Estri fosfata imajući OH kiselinske grupe i delomično su deprotonisani u vodenom rastvoru. Na primjer, DNK i RNK su polimeri tipa [PO₂(OR)(OR')⁻]_n. Polifosfati takođe formiraju estre; važan primer polifosfatnog estera je adenozin trifosfat (ATP), koji je monoester trifosforne kiseline (H₅P₃O₁₀). On je glavni nosilac prometa energije u ćelijskom metabolizmu.

Alkoholi se mogu odvojiti od fosfatnih estera putem hidrolize, što je suprotno od gore navedenih reakcija. Iz tog razloga, fosfatni esteri su zajednički nositelji organskih grupa u biosintezi.^[2][3]

1. ^ „Basic Information”. Clothianidin – Registration Status and Related Information. U.S. EPA. 2012-07-27. 
2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
3. ^ Berberović Lj., Hadžiselimović R., Dizdarević I. (1986): Medicinska antropologija. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 86-01-00364-8.