Spoljnja fiksacija je terapijska proceduru u ortopediji i traumatologiji čijom primenom se koštani fragmenti fiksiraju klinovima ili iglama, prolazeći kroz kost. Ovi klinovi ili igle su spolja pričvršćene za aparat zvani spoljnji fiksator, čija je uloga da povezuju igle i klinovi koji prolaze kroz koštane strukture i tako zajedno sa njima čine jedinstvenu celinu koja služi ne samo za fiksaciju skeleta već i omogućavanje pokretanja koštanih fragmenata približavanjem, udaljavanjem ili menjanjem ugla između fragmenata. Time se postiže sa jedne strane stabilizacija koštanih fragmenta a sa druge strane održavaje fragmenata u anatomskoj položaju preko okvira fiksatora.[2][3][4][5][6]
- ^ ASAMI (1991) Operative principles of Ilizarov. Medi Surgical Video, Medicalplastic SRL, Milan, Italy
- ^ Camathias, C.; Valderrabano, V.; Oberli, H. (новембар 2012). „Routine pin tract care in external fixation is unnecessary: a randomised, prospective, blinded controlled study”. Injury. 43 (11): 1969—73. .
- ^ Andrianne Y, Wagenknecht M, Donkerwolcke M, Zurbuchen C, Burny F (новембар 1987). „External fixation pin: an in vitro general investigation”. Orthopedics. 10 (11): 1507—16.
- ^ Mahan J, Seligson D, Henry SL, Hynes P, Dobbins J (март 1991). „Factors in pin tract infections”. Orthopedics. 14 (3): 305—8.
- ^ Ziran, B. H.; Smith, W. R.; Anglen, J. O.; Tornetta, P. (јул 2007). „External fixation: how to make it work”. J Bone Joint Surg Am. 89 (7): 1620—32. .
- ^ Behrens F, Johnson WD, Koch TW, Kovacevic N. Bending stiffness of unilateral and bilateral fixator frames. Clinical Orthopaedics and Related Research. 1983 Sep;(178):103-10.