Transkripciona kontrola

Transkripciona kontrola ili transkripciona regulacija transkripcionih činioca (specifični proteini), je od najvećeg značaja za većinu gena jer od nje zavisi koji će se geni prepisivati, a koji ne. Ključno mesto u regulaciji transkripcije zauzimaju gen-regulatorni proteini (belančevine).^[1][2]

U molekularnoj biologiji i genetici, kontrola transkripcije je sredstvo pomoću koje ćelija reguliše konverziju DNK u RNK (transkripcija), čime se orkestira aktivnost gena. Jedan gen se može regulisati na različite načine, od promene broja kopija RNK koje se transkribiraju, do vremenske kontrole kada se gen prepisuje.^[3] Ova kontrola omogućava ćeliji ili organizmu da reaguje na različite intra i ekstracelularne signale i time montira odgovor.^[4] Neki od primera ovoga uključuju proizvodnju mRNK koja kodira enzime za prilagođavanje promeni izvora hrane, proizvodnju proizvoda gena koji su uključeni u specifične aktivnosti ćelijskog ciklusa i proizvodnju genovih proizvoda odgovornih za ćelijsku diferencijaciju u višim eukarionima, proučavano u evolucionom razvoju biologija.^{[5][6][7][8][9][10][11]}

Regulacija transkripcije je vitalan proces u svim živim organizmima. On je orkestriran od faktora transkripcije i drugih proteina koji rade zajedno u procesu finog podešavanja količine RNK koja se proizvodi kroz različite mehanizme.^[12][13][14]

Prokariotski organizmi i eukariotski organizmi imaju veoma različite strategije postizanja kontrole nad transkripcijom, ali neke od važnih osobina ostaju konzervirane između njih.^[15] Najvažnije je ideja o kombinatornoj kontroli, a to je da sve gene verovatno kontroliše određena kombinacija faktora za kontrolu transkripcije. U hipotetičkom primeru, faktori A i B mogu regulisati poseban skup gena iz kombinacije faktora A i C. Ova kombinatorna priroda proširuje se na komplekse daleko više od dva proteina i omogućava vrlo malo podskup (manje od 10 %) genoma za kontrolu transkripcionog programa celokupne ćelije.^[16]

1. ^ Casamassimi, Amelia; Ciccodicola, Alfredo (2019-03-14). „Transcriptional Regulation: Molecules, Involved Mechanisms, and Misregulation”. International Journal of Molecular Sciences. 20 (6). ISSN 1422-0067. PMC 6471904 . PMID 30875728. doi:10.3390/ijms20061281. 
2. ^ Matić, Gordana (1997). Osnovi molekularne biologije (на језику: српски). Zavet. ISBN 978-86-7034-024-4. 
3. ^ Casamassimi, Amelia; Federico, Antonio; Rienzo, Monica; Esposito, Sabrina; Ciccodicola, Alfredo (29. 7. 2017). „Transcriptome Profiling in Human Diseases: New Advances and Perspectives”. International Journal of Molecular Sciences. 18 (8): 1652. doi:10.3390/ijms18081652. 
4. ^ Franklin, Gary C. (1999). „Mechanisms of Transcriptional Regulation”. Genomic Imprinting. 25: 171—187. doi:10.1007/978-3-540-69111-2_8. 
5. ^ Yu, Feifei; Qu, Bingliang; Lin, Dandan; Deng, Yuewen; Huang, Ronglian; Zhong, Zhiming (22. 11. 2018). „Pax3 Gene Regulated Melanin Synthesis by Tyrosinase Pathway in Pteria penguin”. International Journal of Molecular Sciences. 19 (12): 3700. doi:10.3390/ijms19123700. 
6. ^ Kadayifci, Fatma Zehra; Zheng, Shasha; Pan, Yuan-Xiang (14. 12. 2018). „Molecular Mechanisms Underlying the Link between Diet and DNA Methylation”. International Journal of Molecular Sciences. 19 (12): 4055. doi:10.3390/ijms19124055. 
7. ^ Seth, Romit; Bhandawat, Abhishek; Parmar, Rajni; Singh, Pradeep; Kumar, Sanjay; Sharma, Ram (28. 1. 2019). „Global Transcriptional Insights of Pollen-Pistil Interactions Commencing Self-Incompatibility and Fertilization in Tea [Camellia sinensis (L.) O. Kuntze]”. International Journal of Molecular Sciences. 20 (3): 539. doi:10.3390/ijms20030539. 
8. ^ Cruz-Miranda, Gabriela; Hidalgo-Miranda, Alfredo; Bárcenas-López, Diego; Núñez-Enríquez, Juan; Ramírez-Bello, Julian; Mejía-Aranguré, Juan; Jiménez-Morales, Silvia (9. 2. 2019). „Long Non-Coding RNA and Acute Leukemia”. International Journal of Molecular Sciences. 20 (3): 735. doi:10.3390/ijms20030735. 
9. ^ Di Zazzo, Erika; Polito, Rita; Bartollino, Silvia; Nigro, Ersilia; Porcile, Carola; Bianco, Andrea; Daniele, Aurora; Moncharmont, Bruno (15. 2. 2019). „Adiponectin as Link Factor between Adipose Tissue and Cancer”. International Journal of Molecular Sciences. 20 (4): 839. doi:10.3390/ijms20040839. 
10. ^ Foulon, Valentin; Boudry, Pierre; Artigaud, Sébastien; Guérard, Fabienne; Hellio, Claire (8. 1. 2019). „In Silico Analysis of Pacific Oyster (Crassostrea gigas) Transcriptome over Developmental Stages Reveals Candidate Genes for Larval Settlement”. International Journal of Molecular Sciences. 20 (1): 197. doi:10.3390/ijms20010197. 
11. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом :0.
12. ^ Rienzo, Monica; Casamassimi, Amelia (октобар 2016). „Integrator complex and transcription regulation: Recent findings and pathophysiology”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) – Gene Regulatory Mechanisms. 1859 (10): 1269—1280. doi:10.1016/j.bbagrm.2016.07.008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. ^ Schiano, Concetta; Casamassimi, Amelia; Vietri, Maria Teresa; Rienzo, Monica; Napoli, Claudio (јун 2014). „The roles of Mediator complex in cardiovascular diseases”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) – Gene Regulatory Mechanisms. 1839 (6): 444—451. doi:10.1016/j.bbagrm.2014.04.012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. ^ Lee, Tong Ihn; Young, Richard A. (март 2013). „Transcriptional Regulation and Its Misregulation in Disease”. Cell. 152 (6): 1237—1251. doi:10.1016/j.cell.2013.02.014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. ^ Jacob, François; Monod, Jacques (јун 1961). „Genetic regulatory mechanisms in the synthesis of proteins”. Journal of Molecular Biology. 3 (3): 318—356. doi:10.1016/s0022-2836(61)80072-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. ^ Madigan, Michael T.; Bender, Kelly S.; Buckley, Daniel H.; Sattley, W. Matthew; Stahl, David A.; Brock, Thomas D. (2019). Brock biology of microorganisms (Fifteenth, global изд.). NY, NY: Pearson. стр. 178. ISBN 978-1-292-23510-3.